Операција Јужни потез
From Wikipedia, the free encyclopedia
Операција „Јужни потез” била је посљедња офанзива Хрватске војске (ХВ) и Хрватског вијећа одбране (ХВО) у рату у Босни и Херцеговини. Операција се одвијала од 8. до 11. октобра 1995. године. Циљ операције је било пружање помоћи Армији Републике Босне и Херцеговине (АРБиХ) чије су позиције око града Кључа, заузете током операције „Маестрал”, биле угрожене контраофанзивом Војске Републике Српске (ВРС). Циљеви операције „Јужни потез” су укључивали заузимање Мркоњић Града и позиција на планини Мањачи што би омогућило ХВ и ХВО да директно угрозе Бања Луку. Коначно, офанзива је за циљ такође имала заузимање хидроелектране Бочац, посљедњег значајног извора електричне енергије под контролом ВРС у западном дијелу Босне и Херцеговине. Комбиноване снаге ХВ и ХВО биле су под командом генерал-мајора ХВ Анте Готовине.
Операција Јужни потез | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Део рата у Босни и Херцеговини | |||||||
Циљеви операције „Јужни потез” () на мапи Босне и Херцеговине | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
Хрватска војска Хрватско вијеће одбране | Војска Републике Српске | ||||||
Команданти и вође | |||||||
Анте Готовина | Миленко Лазић | ||||||
Јачина | |||||||
11.000‒12.000 војника[1] | 5.500 војника | ||||||
Жртве и губици | |||||||
42 војника, 182 рањено |
224 војника 3 припадника МУП-а 137 цивила[2] 15.000 – 20.000 Срба избегло из Мркоњић Града |
Офанзива се одвијала истовремено са операцијом Армије РБиХ „Сана 95”, и допринијела је приморавању руководства Републике Српске на озбиљне мировне преговоре. Примирје је широм земље ступило на снагу 12. октобра, дан након што је офанзива окончана, а ускоро су услиједили преговори који су довели до Дејтонског мировног споразума, којим је окончан рат у Босни и Херцеговини.