Оскар Вајлд
From Wikipedia, the free encyclopedia
Оскар Вајлд (енгл. ), рођен у Даблину, 16. октобра 1854. као Фингал О'Флаетри Вилис (енгл. ), био je ирски књижевник.[1][2] Рођен је две године након свог старијег брата Вилијама, а умро је у Паризу, 30. новембра 1900. Похађао је „Тринити колеџ” у Даблину од 1871. до 1874. године. Добио је стипендију за „Магдален колеџ” у Оксфорду, који је почео да похађа 1875. године.
Оскар Вајлд | |
---|---|
Пуно име | Фингал О'Флаетри Вилис |
Датум рођења | (1854-10-16)16. октобар 1854. |
Место рођења | Даблин, Уједињено Краљевство |
Датум смрти | 30. новембар 1900.(1900-11-30) (46 год.) |
Место смрти | Париз, Француска |
Образовање | Magdalen College, Trinity College Dublin |
Најважнија дела | Слика Доријана Греја |
Званични веб-сајт |
Највећи утицај на Оскара Вајлда као уметника у то време су имали Свинберн, Волтер Пејтер, и Џон Раскин. На Оксфорду је због свог ексцентричног понашања имао проблема са професорима.[3]
Током 1875/1876. године Вајлд је објавио поезију у неколико књижевних часописа. Године 1876. поново се нашао у Ирској због смрти оца. Касније је наставио са објављивањем поезије и 1878. је добио Награду за енглеску књижевност. Напустио је Оксфорд и отишао је у Лондон, где је полако стекао популарност међу књижевницима. Стекавши популарност као књижевник и естета, 1882. године је отишао да предаје у Америци. После повратка из Америке живео је неколико месеци у Паризу. Године 1884, се оженио са Констанс Лојд у Лондону и добио синове Сирила и Вивијана. Током тих година, Вајлд је радио као новинар, а поред тога је и даље писао поезију и драме.[4]
Године 1890, објавио је своје најчувеније дело, роман Слика Доријана Греја. У то време је Вајлд доживео највећу славу.[5]
У лето 1891. године упознао је лорда Алфреда Дагласа, с којим започиње љубавну аферу и спознаје своју хомосексуалност.[6][2] У то време постаје алкохоличар, а његова слава почиње полако да се гаси. 1895. године је осуђен на две године принудног рада због „наказног понашања”. После повратка из затвора, сели се у Париз[2], где је умро 30. новембра 1900. године, напуштен од свих.[7]