Отпорник
From Wikipedia, the free encyclopedia
Отпорник (енгл. ) је пасивна електронска компонента са два извода (једним приступом) која пружа отпор струји, стварајући притом пад напона између прикључака. Пружање отпора струји као основна особина отпорника описује се електричним отпором. Према Омовом закону електрични отпор једнак је паду напона на отпорнику подељеном са јачином струје која протиче кроз отпорник. Другим речима, отпор је константа сразмере између напона и струје отпорника. Отпорник се користи као елемент електричних мрежа и електронских уређаја.
Врста | пасиван |
---|---|
Начин рада | електрични отпор |
Електронски симболи | |
IEEE шематски симболи |
Фиксни отпорници имају отпорност која се незнатно мења са температуром, временом или радним напоном. Променљиви отпорници се могу користити за подешавање елемената кола (као што је контрола јачине звука или пригушивање лампе), или као сензорни уређаји за топлоту, светлост, влажност, силу, или хемијску активност.
Отпорници су уобичајени елементи електричних мрежа и електронских кола и свеприсутни су у електронској опреми. У пракси отпорници као дискретне компоненте могу бити састављене од различитих материјала и имати различите облике. Отпорници су исто тако саставни део интегрисаних кола.
Електрична функција отпорника је спецификована његовим отпором: уобичајени продајни отпорници се производе у опсегу од више од девет редова величине. Номинална вредност отпорника је у оквиру производне толеранције, означене на компоненти.