Петровићи Његоши
српска династија из Црне Горе / From Wikipedia, the free encyclopedia
Петровићи Његоши су српска династија која је владала Црном Гором од краја 17. вијека са мањим прекидима до Првог свјетског рата. Родоначелник династије Радул (након замонашења Петар) поријеклом је са планине Његош, по којим је породица и добила име.[1]
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Тачност овог чланка је оспорена. |
Историја можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. (јануар 2012) |
Кратке чињенице Петровићи Његоши, Држава ...
Петровићи Његоши | |
---|---|
Држава | Митрополија Црна Гора (1696—1781, 1784—1852) Књажевина Црна Гора (1852—1910) Краљевина Црна Гора (1910—1918) |
Владарска титула | владика и митрополит књаз краљ |
Оснивач | Данило I Петровић Његош |
Посљедњи владар | краљ Никола I Петровић Његош |
Актуелни старјешина | принц Никола Петровић Његош |
Владавина | 17—20. вијека |
Смјена | 26. новембра 1918. Подгоричком скупштином збачен је краљ Никола и Црна Гора је уједињена са Србијом |
Националност | српска |
Вјера | православна |
Крсна слава | Ђурђевдан |
Затвори
Породица и сама династија су били доста разгранати до доношења Никољданског устава 1905. Осамнаести члан првог дела Устава је ограничио династију на кнеза Николу, кнегињу Милену и њихову децу, па су тиме од познатијих чланова из династије искључени Шако Петровић Његош и Божо Петровић Његош са потомцима. Ова одредба је касније потврђена другим чланом Закона о статусу потомака династије Петровић Његош, који је изгласан у скупштини 2011. године.[2]