From Wikipedia, the free encyclopedia
Пијетисти су на пољу народног образовања у Немачкоју у XVII веку имали значајну улогу. Они су се одвојили од ортодоксног протестантизма и заговарали религиозни живот, не на догматски начин, већ у непосредној повезаности и љубави према ближњима. Да би привукли широке масе, пијетисти су отварали домове школе за сиромашну децу.[1][2][3]
Један од најважнијих представника пијетизма био је Август Франке (1663—1727), који је као професор на универзитету држао катедру грчког и јеврејског језика. Његова велика заслуга је што је при црквама оснивао школе за сиромашну децу, затим сиротињске домове, и грађанске школе за мало имућније грађане. Оснивао је и средње школе (педагогије) намењене сиромашном племству, али и учитељске школе за спремање народних учитеља, тако да је то била читава мрежа разних школа:
Пијетисти су полазили од идеје о урођеној грешнности човека против које се треба борити путем хришћанског васпитања. То је подразумевало извесне елементе аскетизма и мрачних погледа на земаљски живот човека. У складу са таквим пијетистичким тежњама њихове школе нису признавале празнике и недеље, а деци су забрањивали игре. Посматрано са овог становишта пијетистичка делатност имала је реакционарни карактер, али су поред свих недостатака ове установе биле много боље од сличних институција тог времена. У Франкеовим школама обраћала се пажња реалном знању, за ученике су правили систематске екскурзије, водили децу у радионице, у оквиру наставе физике вршили огледе, тако да се и поред јаче верске наставе, њихов педагошки рад сматра веома прогресивним.[1][2][3]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.