Плазма (физика)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Плазма је јонизован гас са колективном интеракцијом и она се због својих јединствених особина сматра посебним агрегатним стањем материје уз чврсто, течно и гасовито стање. Молекуларно-кинетичка слика плазме врло је слична високотемпературном јонизованом гасу са јонизованим атомима и електронима, с тим да се плазма одликује и колективном интеракцијом која потиче од електромагнетног микропоља и манифестује се путем дугодометних Кулонових сила. Скоро свака гасовита супстанца на довољно високим температурама може доспети у плазмено стање. Плазма је енергетски највише агрегатно стање, а слободна наелектрисања је чине електрично проводљивом. Највећи део до сада познате видљиве материје у природи (свемиру), налази се у виду плазме.
Плазма се често назива четврто агрегатно стање. Први ју је идентификовао Вилијам Крукс 1879. године у цеви за пражњење (Круксовој цеви).[1] Природу катодних зрака у Круксовој цеви детаљније је проучио Џ. Џ. Томпсон 1897. године.[2] Име „плазма“ увео је Лангмир 1928. године.[3], наводно што га је подсетила на крвну плазму.[4] Лангмир је написао:
- „Осим у близини електрода, где постоје слојеви са врло мало електрона, јонизовани гас садржи јоне и електроне у отприлике истом броју тако да је укупно резултујуће просторно наелектрисање врло мало. Користићемо назив плазма да опишемо то подручје са уједначеним бројем јона и електрона."[3]
Плазма обично има облик макроскопски неутралног облака или наелектрисаног јонског млаза али може исто да садржи зрнца прашине и наночестица када се назива 'прашњава плазма'.[5] Настаје загревањем и јонизацијом гаса када долази од одвајања електрона од атома а настала наелектрисања се слободно крећу.