Плацебо ефекат
From Wikipedia, the free encyclopedia
Плацебо ефекат је ефекат који се постиже када се, приликом испитивања неког новог фармаколошког препарата у експерименталној групи, истовремено другој, контролној групи, даје неки медикамент са потпуно неутралним дејством.[1] Ефекат побољшања здравственог стања код контролне групе (плацебо ефекат), који је понекад бољи од ефекта примене правог медикамента, резултат је аутосугестије и умногоме зависи од личности учесника у процедури. Уобичајена плацеба укључују инертне таблете (попут шећерних пилула), инертне инјекције (попут физиолошког раствора), лажне операције[2] и друге процедуре.[3]
Генерално, плацебо може утицати на то како пацијенти перципирају своје стање и подстичу хемијске процесе у телу за ублажавање бола[4] и неколико других симптома,[5][6][7] али немају утицаја на саму болест.[8][9][4] Побољшања која пацијенти доживљавају након терапије плацебом могу такође бити последица неповезаних фактора, као што је регресија на средњу вредност (статистички ефекат где је вероватно да ће након необично високог или ниског мерења следити мање екстремна вредност).[4] Употреба плацеба у клиничкој медицини изазива етичку забринутост, посебно ако су прикривени као активни третман, јер то уноси непоштење у однос лекар-пацијент и заобилази информисани пристанак.[10] Иако се некада претпостављало да је ова обмана неопходна да би плацебо имао било какав ефекат, постоје извесни докази да плацебо може имати субјективне ефекте чак и када је пацијент свестан да је третман плацебо (познат као отворени плацебо).[11]
У тестирању лекова и медицинским истраживањима, плацебо се може учинити да личи на активни лек или терапију тако да функционише као контрола; ово треба да спречи примаоца или друге да сазнају (уз њихов пристанак) да ли је третман активан или неактиван, јер очекивања о ефикасности могу утицати на резултате.[12][13] У плацебом контролисаном клиничком испитивању свака промена у контролној групи је позната као плацебо одговор, а разлика између овога и резултата без лечења је плацебо ефекат.[14] Неки истраживачи сада препоручују упоређивање експерименталног третмана са постојећим третманом када је то могуће, уместо плацеба.[15]
Идеја плацебо ефекта — терапеутског исхода који произилази из инертног третмана — расправљала се у психологији 18. века,[16] али је постала истакнутија у 20. веку. Једна утицајна студија из 1955. године под називом Моћни плацебо чврсто је утврдила идеју да су плацебо ефекти клинички важни[17] и да су резултат улоге мозга у физичком здрављу. Поновна процена из 1997. није нашла доказе о било каквом плацебо ефекту у изворним подацима, пошто студија није урачунала регресију на средњу вредност.[18][19]