Политеизам
From Wikipedia, the free encyclopedia
Политеизам (грч. ), или многобоштво, представља веровање или обожавање више богова. Код политеистичких религија божанства су често смештена у пантеон богова и богиња, уз своје религије и обреде, што је случај са и старогрчком и староримском религијом.
Политеизам је тип теизматеизма, и у оквиру њега контраст монотеизма, веровањи у једног бога. Политеисти не обожавају увек подједако све богове, већ могу бити хенотисти, који обожавају једно одређено божанство. Други политеисти могу бити катенотеисти, који обожавају различита божанства у различито време.
Политеизам је настао је из примитивног тотемизма и анимизма персонификацијом сила и појава природе. Развијене политеистичке религије, посебно грчко-римска, носе назив митологије. Политеизам је био типичан облик религије током бронзаног и гвозденог доба, све до осовинског доба и постепеног развоја монотеизма или пантеизма,[1] или атеизма.[2][3] Политеизам је добро документован у старим религијама класичне антике,[4] нарочито грчки и римски политеизам, а после њиховог нестајања у племенским религијама као што су германска митологија или словенска митологија.
У хришћанству и јудаизму и већини других монотеистичких религија политеизам се сматра последицом одбацивања вере у истинитог Бога, и његова супституција нечим што је плод маште, односно персонификација сила и појава природе, од које се отуђио, отуђењем од Бога. Таква религија се сматра природном религијом, за разлику од откривених религија, где се Бог открива човеку.
Данас постоје разне политеистичке религије које се практикују, попут шинтоизма, хеленизма, кеметизма, германског неопаганизма, неодруидизма, таоизма, телеме, вике, кандоблеа и кинеских народних традицијама. Хиндуизам се понекад убраја у овај списак, али упркос постојању политеистичких елемената он такође садржи и пантеистичке и монотеитичке одлике, и класификован је као „пантеизам са политеистичким елементима”[5]