Пословица
From Wikipedia, the free encyclopedia
Пословица је кратка изрека која изриче животну мудрост или мудру мисао, понекад стилски наглашено (иронично или духовито), или песнички у рими. Пословице карактеришу сваки језик и све културе а прве писане налазе се већ у Библији међу мудростима Старог завета.
Узбекистанци, на пример, кажу да су „речи дедова извор мудрости”, а Етиопљани да су „речи без пословица као јело без соли”. Својом етичком снагом задивљују јер се залажу за највеће људске вредности - правду, поштење, рад, слободу, љубав, пријатељство, знање, разумевање. Естетска вредност им се огледа у густини и снази израза, језичком богатству, сликовитости и бројним стилским фигурама.[1]