Пољска подземна држава
From Wikipedia, the free encyclopedia
Пољска подземна држава (пољ. , такође позната и као Пољска тајна држава)[а] је била једини политички и војни ентитет, формиран од стране уједињених покрета отпора у окупираној Пољској, који је био лојалан Пољској влади у егзилу у Лондону. Први елементи Подземне државе успостављени су у периоду завршетка немачке и совјетске инвазије на Пољску, крајем септембра 1939. године. Подземну државу су присталице сматрале као правни наставак предратне Друге пољске републике (и њених институција) која је водила оружану борбу против окупационих сила земље: Трећег рајха и Совјетског Савеза. Подземна држава обухватала је војни отпор, један од највећих на свету,[б] али и цивилне структуре, као што су образовање, култура и социјалне услуге.
Пољска подземна држава | |||
---|---|---|---|
Химна Mazurek Dąbrowskiego | |||
Друштво | |||
Службени језик | пољски | ||
Политика | |||
Облик државе | Република | ||
Владари | |||
— Председник | Владислав Рачкјевич | ||
Историја | |||
Догађаји | |||
— Инвазија на Пољску | 1. септембар 1939. | ||
— Привремена влада националног јединства | 28. јун 1945.[1][2] | ||
Земље претходнице и наследнице Пољске подземне државе | |||
Претходнице: | Наследнице: | ||
Друга пољска република | Народна Република Пољска |
Иако је Подземна држава уживала широку подршку током већег дела рата, левица (комунисти) је није подржала или признала. Националисти из Националног радикалног кампа Фаланга и Националног радикалног кампа АБЦ успротивили су се немачкој окупацији Пољске и два покрета су се брзо придружила Народној конфедерацији, делу Пољске подземне државе који је такође укључивао већину припадника предратне деснице. Утицај комуниста на крају је опао усред војних преокрета (посебно након неуспеха Варшавског устанка) и све већег непријатељства са СССР-ом. Совјетски Савез је 1944. године организовао алтернативну марионетску владу (Пољски одбор за национално ослобођење) и осигурао да она буде основа послератне владе у Пољској. Током комунистичког преузимања Пољске на крају рата, многи припадници Подземне државе били су процесуирани као наводни издајници и настрадали су у заточеништву. Напуштене од западних савезника, схвативши да је немогуће преговарати са Совјетима и желећи да избегну грађански рат, кључне институције Подземне државе су се распале у првој половини 1945. године.
Коначно, стотине хиљада људи директно су били повезани са различитим сегментима Подземне државе ([[Армија Крајова#Припадништво|процењено је да је Армија Крајова имала око 400.000 чланова), а милиони пољских грађана су их тихо подржавали. Образложење за стварање тајне цивилне власти темељило се на чињеници да је немачка и совјетска окупација Пољске била илегална. Стога су све институције створене од окупационих сила сматране илегалним, а паралелне пољске подземне институције успостављене су у складу са Пољским правним системом. Популарност Подземне државе расла је и акцијама окупатора, чији су покушаји да униште пољску државу, нацију и њену културу, укључујући најважније геноцидне политике које су спровођене над пољским грађанима, подстицале народну подршку пољском покрету отпора и његов развој.
Током периода Хладног рата, пољски комунистички званичници су умањивали заслуге Подземне државе, а уместо тога су истицали улогу коју су комунистички партизани играли у антинацистичком отпору. Стога су донедавно највећи део истраживања на ову тему вршили пољски историчари који су били у егзилу.