Привреда Мађарске
From Wikipedia, the free encyclopedia
Привреда Мађарске је мешовита привреда са високим дохотком, рангирана као девета најсложенија привреда према индексу економске сложености.[5] Мађарска је чланица организације за економску сарадњу и развој са врло високим индексом хуманог развоја и квалификованом радном снагом, са тринаестом најнижом неједнакошћу у приходима на свету. Мађарска привреда је 57. највећа привреда на свету (од 188 земаља које мери међународни монетарни фонд) са годишњом производњом од 265.037 милијарди долара[6] и заузима 40. место у свету по БДП-у по становнику мерено паритетом куповне моћи. Мађарска има извозно оријентисану тржишну привреду са великим нагласком на међународну трговину, тиме је земља 35. највећа извозна привреда на свету. Мађарска је 2015. имала више од 100 милијарди долара извоза, са високим трговинским суфицитом од 9003 милијарде долара, од чега је 79% отишло у Европску унију, а 21% трговина ван ЕУ.[7] Мађарски производни капацитет је више од 80% у приватном сектору, са укупним опорезивањем од 39,1%, што финансира државу благостања. На страни расхода, потрошња домаћинстава је главна компонента бруто домаћег производа и чини 50% његове укупне вредности, затим бруто инвестиције у основни капитал са 22% и јавна потрошња са 20%.[8] Мађарска је 2009. године, због јаких економских потешкоћа, морала да затражи помоћ међународног монетарног фонда за око 9 милијарди евра.
Привреда Мађарска | |
---|---|
Валута | форинта |
Фискална година | календарска година |
Чланство у организацијама | ЕУ, ОЕЕС, АБИИ, СТО |
Статистика | |
БДП (номинална) | $150 милијарде (2020)[1] |
БДП раст | 5.1% (2018), 4.9% (2019) −5.0% (2020), 4.5% (2021)[2] |
БДП по становнику | $15.372 (2020)[1] |
БДП по сектору | пољопривреда: 3.9% индустрија: 31.3% услуге: 64.8% (2017)[3] |
Инфлација (ИПЦ) | 3.7% (2020) 3.4% (2019) 2.8% (2018) |
Размена | |
Извоз | $125,75 милијарде (2017)[4] |
Извозна добра | машине и опрема: 53,5% остали произвођачи: 31,2% прехрамбени производи: 8,7% горива и електрична енергија: 3,9% сировине: 3,4% (2012) |
Главни извозни партнери | Немачка (27.7%) Румунија (5.4%) Италија (5.1%) Аустрија (5%) Словачка (4.8%) Француска (4.4%) Чешка (4.4%) Пољска (4.3%) (2017) |
Увоз | $115,63 милијарди (2017) |
Увозна добра | машине и опрема: 45,4% остали произвођачи: 34,3% горива и електрична енергија: 12,6% прехрамбени производи: 5,3% сировине: 2,5% (2012) |
Главни увозни партнери | Немачка (26.2%) Аустрија (6.3%) Кина (-5.9%) Пољска (5.5%) Словачка (5.3%) Холандија (5%) Чешка (4.8%) Италија (4.7%) Холандија (3.49%) Мађарска (3.32%) Пољска (3.24%) Француска (2.7%) Француска (4%) (2017) |
СДИ stock | $290 милијарде (31. децембар 2017) |
Бруто спољни дуг | $138,1 милијарди (31. децембар 2017) |
Јавне финансије | |
Расходи | 46.1% (2019) |
Кредитни рејтинг | 45 41 |
Све вредности, ако није другачије назначено, изражене су у америчким доларима |
Мађарска је и даље једна од водећих држава у Средњој и источној Европи за привлачење страних директних инвестиција: FDI у земљу 2015. износили су 119,8 милијарди долара, док Мађарска у иностранство улаже више од 50 милијарди долара.[9] Од 2015. кључни трговински партнери Мађарске били су Немачка, Аустрија, Румунија, Словачка, Француска, Италија, Пољска и Чешка.[10] Главне индустрије укључују прераду хране, фармацеутске производе, моторна возила, информациону технологију, хемикалије, металургију, машине, електричну робу и туризам (2014. је примила 12,1 милион међународних туриста).[11] Мађарска је највећи произвођач електронике у Средњој и Источној Европи. Производња и истраживање електронике су међу главним покретачима иновација и економског раста у земљи. У последњих 20 година Мађарска је такође прерасла у главни центар за мобилну технологију, безбедност информација и сродна истраживања хардвера.[12] Стопа запослености у привреди износила је 68,7% у јануару 2017. године,[13] структура запослености показује карактеристике постиндустријских привреда, 63,2% запослене радне снаге ради у услужном сектору, индустрија је допринела 29,7%, док је пољопривреда запошљавала 7,1%. Стопа незапослености износила је 3,8% у септембру— новембру 2017.[14] у односу на 11% током светске финансијске кризе 2007. Мађарска је део јединственог европског тржишта које представља више од 448 милиона потрошача. Неколико домаћих комерцијалних политика утврђено је споразумима између чланица Европске уније и законодавством ЕУ.
Велике мађарске компаније су укључене у BUX, мађарски берзански индекс наведен на будимпештанској берзи. Познате компаније укључују MOL Group, OTP Bank, Gedeon Richter, мађарски телеком, CIG Pannonia, FHB Bank, Zwack Unicum. Мађарска такође има велики број специјализованих малих и средњих предузећа, на пример, између осталог многи добављачи аутомобилске индустрије и технолошка старт-ап предузећа.[15]
Будимпешта је финансијска и пословна престоница Мађарске. Главни град је значајно економско чвориште, у истраживању мреже за глобализацију и истраживање светских градова класификован је као глобални град света и друга је урбана привреда са најбржим развојем у Европи: БДП по глави становника у граду повећан је за 2,4% и запосленост за 4,7% у односу на претходну 2014. годину.[16][17] На националном нивоу, Будимпешта је главни град Мађарске за пословање, који чини 39% националног дохотка. Град је 2015. имао бруто метрополитански производ већи од 100 милијарди долара, што га је учинило једном од највећих регионалних привреда у Европској унији.[18][19] Будимпешта је такође међу првих 100 градова са светским бруто домаћим производима, према мерењу PricewaterhouseCoopers. На глобалној ранг листи конкурентности градова од стране обавештајне јединице економиста, Будимпешта се, између осталих, налази изнад Тел Авива, Лисабона, Москве и Јоханезбурга.[20][21]
Мађарска одржава сопствену валуту, мађарску форинту, иако привреда испуњава мастрихтске критеријуме, са изузетком јавног дуга, али је однос јавног дуга према БДП-у знатно испод просека Европске уније са 66,4% 2019. Мађарска народна банка основана је 1924. године, након распада Аустроугарске. Тренутно се фокусира на стабилност цена са циљем инфлације од 3%.[22]