Примитивизам
From Wikipedia, the free encyclopedia
Примитивизам (од латинске речи primitivismum) је сво оно неадекватно понашање особе или групе људи, тј. понашање које није у складу са већ одређеним оквирима понашања ментално здраве особе или више особа у међусобној комуникацији. Осим неадекватног понашање у комуникацији, примитивизам је и непоштовање прописаних и подразумеваних прописа и правила којима су уређени односи међу људима. Свако непоштовање постигнутих цивилизацијских вредности савременог друштва може се сматрати примитивизмом.
„Примитивно“ као реч у честој је употреби у научном језику (антрополошком, социолошком, психолошком), али ништа мање и у свакодневној, колоквијалној комуникацији. Проблем је у томе што се тој речи придају различита значења која носе, мање или више, негативну конотацију. Придев „примитиван“ често се приписује човеку као појединцу, а неретко се он односи на читаве друштвене групе ( расе, народе, нације, класе, социјалне слојеве, професије). У оба случаја имамо двоструку релацију: „нас“, који дајемо квалификацију некоме (или нечему), и другог, на кога се наша квалификација односи.
Примитивно понашање, размишљање и расуђивање заокупљују индивидуалну и колективну (друштвену) свест. Са становишта социологије, примитивизам се третира као друштвени однос примерен прастарим ( раним, древним, првобитним) друштвеним заједницама - али и савременим друштвима која су оптерећена рецидивима прошлости.
Употреба појма примитивно у постмодерном дискурсу представља социјалну конструкцију, јер тиме тај појам сугерише перцепцију и конструкцију људи сходно њиховом положају на социјалној лествици.
Примитивац (од латинске речи primitivus - прости, неуглађени, нецивилизовани, једнострани, некултурни људи).