Природна селекција
From Wikipedia, the free encyclopedia
Природна селекција је диференцијално преживљавање и/или размножавање јединки које се разликују у особинама, односно фенотипу. Јединица селекције може бити ген, јединка или читава популација.[1] Селекција подразумева одабирање јединки (потомака) који ће чинити следећу генерацију. Издвајањем одређених фенотипова, односно генотипова, они се фаворизују при чему се мења генетичка структура популације. Кључни механизам еволуције је промена наследних особина карактеристичних за популацију током генерација. Чарлс Дарвин је популаризовао термин „природна селекција“, супротно вештачкој селекцији, која је по његовом мишљењу намерна, док природна селекција није.
Варијације постоје у свим популацијама организама. Оне настају јер се случајне мутације јављају у геному организма, а њихово потомство може наследити такве мутације. Током живота појединаца, њихови геноми су у интеракцији са окружењем што узрокује разлике у особинама. Окружење генома обухвата процесе у ћелији, другим ћелијама, другим јединкама, популацијама, врстама, као и абиотичко окружење. Будући да особе са одређеним варијантама особине теже да преживе и размножавају се више од јединки са другим мање успешним варијантама, популација еволуира. Остали фактори који утичу на репродуктивни успех укључују сексуалну селекцију (која је сада често укључена у природну селекцију) и селекцију плодности (фекундитет).
Природна селекција делује на фенотип, односно особине организма које заправо ступају у интеракцију са околином, а генетичка (наследна) основа сваког фенотипа која му омогућава репродуктивну предност може постати чешћа у популацији. Временом се на овај начин могу формирати популације које су специјализоване за одређене еколошке нише (микроеволуција), што на крају доводи до специјације (појава нових врста, макроеволуција), а све то означава да је природна селекција кључни процес у еволуцији популације.
Природна селекција се често означава и као камен темељац модерне биологије. Овакав концепт су објавили Дарвин и Алфред Расел Валас током презентације радова 1858. године, а разрађен је и у Дарвиновој књизи „О пореклу врста” из 1859. године. Дарвин је природну селекцију описао аналогно вештачкој селекцији, процесу којим узгајивачи фаворизују (одабирају) животиње и биљке са особинама које сматрају пожељним, попут бољег приноса, отпорности на болести и временске услове итд. Концепт природне селекције првобитно се развио у одсуству валидне теорије наслеђивања због недостатка знања из области генетике.