Опис дешавања током политичке кризе у Украјини 2014. године и објашњавање узрока сукоба који ће касније довести до рата 2022. године / From Wikipedia, the free encyclopedia
Од краја фебруара 2014. демонстрације проруских и антивладиних група одржавале су се у великим градовима широм источних и јужних региона Украјине, након покрета Евромајдана и украјинске револуције 2014. Током прве фазе немира, познате као „Руско пролеће“ (рус. Русская весна, романизовано: Russkaya Vesna)[33][34], украјинска територија Крима је припојена Руској Федерацији након руске војне интервенције, и међународно критикован (на основу резолуције УН 68/262) кримски референдум. Протести у областима Доњецка и Луганска, које се обично називају регионом Донбаса, ескалирали су у оружану проруску сепаратистичку побуну[35][36], подржану координисаном политичком и војном кампањом против Украјине од стране Руске Федерације[37]. Да би задржала контролу над јужном и источном Украјином, влада је покренула „Анти-терористичку операцију“ (АТО), пославши оружане снаге да угуше немире.[38].
Погинуло: 1.400[24]–2.040[25], 46 активиста[20][26][27] Ухапшено и заробљено: 2.768 милитаната и присталица[28]
Укупно 7.000 погинулих само у рату у Донбасу[29] (including 304 foreign civilians)[30][31][32]
1.177.748 Украјинаца интерно расељено, а 763.632 избегло у иностранство (углавном у Русију)[29]