Пушка
From Wikipedia, the free encyclopedia
Пушка је индивидуално ватрено оружје[1] састављена од цеви механизма за опаљивање и кундака. Користи се како у војне и полицијске сврхе тако и за лов. Прве пушке су се пуниле барутом кроз уста цеви и после сваког испаљивања процес пуњења је дуго трајао. Појавом метка који је у себи садржавао барутно пуњење брзина опаљивања се знатно повећала. Пушке произвођача Ремингтон су биле прве које су у шаржеру имале више метака а репетирање се вршило врло брзо. На Дивљем западу где су први пут коришћене имале су пресудну улогу у победи белаца над Индијанцима.
Пушка је дугоцевно ватрено оружје дизајнирано за прецизно гађање, са цеви која има спирални узорак жлебова (изолучено оружје) урезаних у зид отвора.[2][3] У складу са својим фокусом на прецизност, пушке су обично дизајниране да се држе са обе руке и чврсто прислоњене уз раме стрелца преко кундака ради стабилности током пуцања. Пушке се у великој мери користе у ратовању, спровођењу закона, лову, стрељаштву и криминалу.
Термин је првобитно био ужлебљена пушка, а глагол ужлебљена се односио на рани модерни процес машинске обраде стварања жлебова помоћу алата за сечење.[4] До 20. века, ово оружје је постало толико уобичајено да се модерни назив пушка сада често користи за било које ручно далекометно оружје дугог облика дизајнирано за добро циљано пражњење активирано окидачем.
Као и свако типично ватрено оружје, пројектил пушке (метак) се покреће садржаном дефлаграцијом запаљивог погонског једињења (првобитно црног барута, а сада нитроцелулозе и других бездимних барута), иако се користе и друга погонска средства, као што је компримовани ваздух у ваздушним пушкама, које су популарне за контролу штеточина, лов на ситну дивљач, такмичарско гађање мете и неформално спортско гађање (плинкинг).
Посебна карактеристика која одваја пушку од ранијих глаткоцевних дугих пушака (нпр. аркебуза, мускета) је нарезивање унутар цеви.[5] Уздигнуте површине нарезивања цеви називају се земље; оне ступају у контакт и врше обртни момент на пројектил док се креће низ отвор, дајући окретање. Када пројектил напусти цев, ово окретање се наставља и даје жироскопску стабилност пројектилу због очувања угаоног момента, повећавајући прецизност, а тиме и ефикасан домет. Ране дугачке пушке биле су пуњене с уста и испаљивале су сферне кугле; увођење затворног пуњења омогућило је употребу издужених и аеродинамички ефикасних метака, који у лету због окретања нису значајно скретали или се превртали.