Ратни злочин
From Wikipedia, the free encyclopedia
Ратни злочини су једно од четири међународна кривична дела у ужем смислу. Најважнији међународни уговори који регулишу ову област јесу Женевске конвенције из 1949. године и два допунска протокола из 1977. године. На сличан начин ову област регулишу Римски статут и Кривични законик Србије.
Ратни злочин је кршење закона ратовања које доводи до индивидуалне кривичне одговорности за радње бораца у акцији, као што су намерно убијање цивила или намерно убијање ратних заробљеника, мучење, узимање талаца, непотребно уништавање цивилне имовине, обмана перфидијом, сексуално насиље из времена рата, пљачку и за сваког појединца који је део командне структуре који нареди било какав покушај почињења масовних убистава укључујући геноцид или етничко чишћење, одбијање узимања заробљеника упркос предаји, регрутацију деце у војску и кршење легалне пропорционалности и војне неопходности.[4]
Формални концепт ратних злочина произашао је из кодификације међународног обичајног права које се односило на ратовање између суверених држава, као што су Либеров кодекс (1863) војске Уније у Америчком грађанском рату и Хашке конвенције из 1899. и 1907. за међународне рат.[4] Након Другог светског рата, суђења за ратне злочине лидера Сила осовине успоставила су нирнбершка правна начела, као што је да међународно кривично право дефинише шта је ратни злочин. Године 1949, Женевске конвенције су правно дефинисале нове ратне злочине и утврдиле да државе могу вршити универзалну јурисдикцију над ратним злочинцима.[4] Крајем 20. века и почетком 21. века, међународни судови су екстраполирали и дефинисали додатне категорије ратних злочина применљиве на грађански рат.[4]