Ригведа
From Wikipedia, the free encyclopedia
Ригведа (санскрит: ऋग्वेद - похвала знању)[1] најстарији споменик индијске књижевности, у 10 књига.[2] То је један од четири света канонска текста () хиндуизма познат као Веде.[3][4] Ригведу чини 1028 химни (овом контексту химна означава песму верског садржаја и религиозне сврхе) написаних у више од десет хиљада строфа са преко 150.000 речи. Сматра се да су најстарији делови Ригведе настали већ око 1300. године п. н. е, што може да изгледа као веома рано за једно тако значајно дело, али треба имати на уму и чињеницу да Ригведа има своје корене у веома далекој прошлости. Њени рани слојеви су један од најстаријих постојећих текстова на било ком индоевропском језику.[5][note 1] Звукови и текстови Ригведе се усмено преношени од 2. миленијума пре нове ере.[7][8][9] Филолошки и лингвистички докази указују да је главнина Ригведе Самхита била сачињена у северозападном региону (Панџаб) Индијског потконтинента, највероватније између 1500. и 1200. п. н. е,[10][11][12] иако је као шира апроксимација дато је и око 1700–1100. п. н. е.[13][14][note 2]
Неки од богова који су опевани у ргведским химнама, као на пример Варуна, Митра и Индра, три велика бога Ригведе, слављени су и раније, у мање или више другачијем облику, у време индоевропске заједнице, затим код старих Грка, и код племена која су касније населила подручја данашње Индије и Ирана. Сусрет аријских дошљака и дравидских становника у сливу реке Инд, условно речено, произвео је још богова.
У ригведским химнама се можу осетити наслеђе дуге и древне песничке традиције и усмених предања. Структура и облик химни често су веома замршени, теме које су опеване врло разнолике као и духовни хоризонти песника: ту су строфе у којима се покушава остварити комуникација са боговима, али оне које сведоче о световним и метафизичким размишљањима аутора.
Текст је слојевит и састоји се од Самхита, Брахмана, Аранјакас и Упанишадс.[note 3] Ригведа Самхита је основни текст и представља збирку од 10 књига (maṇḍala) са 1.028 химни (sūkta) у око 10.600 стихова (званих ṛc, епонимских по имену Ригведа). У осам књига - књиге 2 до 9 - које су настале најраније, химне претежно расправљају о космологији и славе божанства.[15][16] Новије књиге (1. и 10. књига) делом се баве и филозофским или спекулативним питањима,[16] врлинама као што је (доброчинство) у друштву,[17] питањима о пореклу универзума и природи божанског,[18][19] и другим метафизичким питањима у њиховим химнама.[20]
Неки од његових стихова настављају да се рецитују током хиндуистичких обреда прослава (попут венчања) и молитви, што ово дело чини вероватно најстаријим верским текстом на свету, који се и даље користи.[21][22]