Римска валута

Римски новац у употреби током већег дела трајања Римске Републике и касније, у западном делу Римског царства био је израђен од метала и имао неколико деноминација.

Денари: горњи ред, с лева на десно: око 157. године п. н. е. - Римска република, око 73. године - Веспазијан, око 161. године - Марко Аурелије, око 194. године - Септимус Северус;

Доњи ред: око 199. године - Каракала, око 200. године - Јулија Домна, око 219. године - Елагабалус, око 236. године - Максиминус Тракс

Сама вредност деноминације се везивала углавном за вредност самог метала од којег је била израђена:

• Aureus (од злата)
• Denarius (од сребра)
• Sestertius (сестерац; од бронзе)
• Dupondius (од бронзе)
• As (од бакра)^[1]

Овај новац био је у потреби од 3. века п. н. е. па све до 3. века. Касније, иако су ови и даље били прихваћени као средство плаћања, у колонијама под грчким утицајем ковао се посебан новац од “обичног” метала и сребра у различитим деноминацијама под називом грчки империјални новац или римски провинцијски новац.^[1]

У 3. веку, денариус је замијенио двоструки денариус, данас познат и као “антонинианус” или “радиате”. Диоклецијан је спровео монетарну реформу након које су били у потреби “аргентеус” (сребро) и “фоллис” (позлаћена бронза). Касније су употреби углавном били златници и новчићи од бронзе у мањим деноминацијама и важили су све до пада Западног римског царства.^[2]

Занимљиво је како је латински назив денариус преживео векове и у различитим облицима усвојен од других народа: у Француској је дениер назив за новчић, динар код Арабљана је често назив националне валуте као и у бившој Југославији и садашњој Србији; Македонци имају денар; код Италијана денаро је новац код Шпанаца то је динеро итд.

Hadrijanov sestercij, Antoninus Piusov dupondius i as Marka Aurelija

Однос вредности различитих деноминација:

1 златни ауреус = 2 златна квинарија (quinarii) = 25 сребрних денариуса = 50 сребрних квинарија = 100 бронзаних сестерција = 200 бронзаних дупондија (dupondii) = 400 бакарних аса = 800 бакарних семиза (semisses) = 1600 бакарних квадрана (quadrans).^[2]

Овде треба обратити пажњу на чињеницу да су у оквиру неколико монетарних реформи мењане тежине кованица и самим тим и њихова вредност у односу на друге. Такође су били различити и прикази утиснути на новчићима. Ево релативног прегледа:

Вредност у раној републици

(након 211. године п. н. е.)

	Denarius	Sestertius	Dupondius	As	Semis	Triens	Quadrans	Quincunx
Denarius	1	4	5	10	20	30	40	24
Sestertius	1⁄4	1	1 1⁄4	2 1⁄2	5	7 1⁄2	10	6
Dupondius	1⁄5	4⁄5	1	2	4	6	8	4 4⁄5
As	1⁄10	2⁄5	1⁄2	1	2	3	4	2 2⁄5
Semis	1⁄20	1⁄5	1⁄4	1⁄2	1	1 1⁄2	2	1 1⁄5
Triens	1⁄30	2⁄15	1⁄6	1⁄3	2⁄3	1	1 1⁄3	4⁄5
Quadrans	1⁄40	1⁄10	1⁄8	1⁄4	1⁄2	3⁄4	1	3⁄5
Quincunx	1⁄24	1⁄6	5⁄24	5⁄12	5⁄6	1 1⁄4	1 2⁄3	1

Вредност у време Августа

(27. године п. н. е. – 301. године)

	Aureus	Quinarius Aureus	Denarius	Quinarius	Sestertius	Dupondius	As	Quadrans
Aureus	1	2	25	50	100	200	400	1600
Quinarius Aureus	1⁄2	1	12 1⁄2	25	50	100	200	800
Denarius	1⁄25	2⁄25	1	2	4	8	16	64
Quinarius Argenteus	1⁄50	1⁄25	1⁄2	1	2	4	8	32
Sestertius	1⁄100	1⁄50	1⁄4	1⁄2	1	2	4	16
Dupondius	1⁄200	1⁄100	1⁄8	1⁄4	1⁄2	1	2	8
As	1⁄400	1⁄200	1⁄16	1⁄8	1⁄4	1⁄2	1	4
Quadrans	1⁄1600	1⁄800	1⁄64	1⁄32	1⁄16	1⁄8	1⁄4	1

Диоклецијанове вредности

(301. – 305. година)

	Solidus	Argenteus	Nummus	Radiate	Laureate	Denarius
Solidus	1	10	40	200	500	1000
Argenteus	1⁄10	1	4	20	50	100
Nummus	1⁄40	1⁄4	1	5	12 1⁄2	25
Radiate	1⁄200	1⁄20	1⁄5	1	2 1⁄2	5
Laureate	1⁄500	1⁄50	2⁄25	2⁄5	1	2
Denarius	1⁄1000	1⁄100	1⁄25	1⁄5	1⁄2	1

Вредност у касној Империји

(337. – 476. године)

	Solidus	Miliarense	Siliqua	Follis	Nummus
Solidus	1	12	24	180	7200
Miliarense	1⁄12	1	2	15	600
Siliqua	1⁄24	1⁄2	1	7 1⁄2	300
Follis	1⁄180	1⁄15	2⁄15	1	40
Nummus	1⁄7200	1⁄600	1⁄300	1⁄40	1

Референце

1. Сестерциј
2. Новчани систем римског царства

Спољашње везе

• Архео аматери - римски новац