Римска митологија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Римска митологија је скупина традиционалних прича које се односе на легендарно поријекло античког Рима и религијски систем, који је представљен у књижевности и визуелној умјетности Римљана. „Римска митологија” може се такође односити на савремено проучавање ових приказа и на тему која је представљена у књижевности и умјетности других култура у било ком периоду.
Римљани су своје традиционалне приче обично третирали као историјске, чак и ако су имале чудесне или натприродне елементе. Приче се често баве политиком и моралом и како се лични интегритет појединца односи на његову одговорност према заједници или римској држави. Хероизам је био важна тема. Када се у причама говори о римској религијској пракси, више се пажње поклања ритуалима, аугурима и институцији, него теологији или космогонији.[1]
Проучавање римске религије и митологије је отежано утицајем грчке религије на Апенинско полуострво током римске протоисторије и каснијом умјетничком имитацијом грчких књижевних модела од стране римских аутора. Што се тиче теологије, Римљани су били необично вољни да своја божанства идентификују са грчким () и поновно интерпретирају приче о грчким божанствима под именима њихових римских двојника.[2] Рани римски митови и легенде су такође имали динамичан однос с етрурском религијом, која је недовољно документована.
Док римској митологији можда недостаје тако опсежна скупина прича о божанствима као у грчкој књижевности,[3] прича о Ромулу и Рему који сисају вучицу је позната као и свака прича из грчке митологије, осим о Тројанском коњу.[4] Зато што је латинска књижевност била познатија у Европи током средњег вијека и до ренесансе, римске интерпретације грчких митова често су имале већи утицај на приче и сликовне приказе „класичне митологије” него грчки извори. Нпр. верзије грчких митова у Овидијевим Метаморфозама, које су написана за вријеме Августове владавине, сматране су канонским.