Ритска сова
From Wikipedia, the free encyclopedia
Ритска сова или сова мочварица[lower-alpha 1] (лат. ) врста је птице која припада реду сова () и породици правих сова (). Спада у сове средње величине и просечна тежина женке износи 378 грама, док је мужјак у просеку тежак 315 грама. Леђно перје је крем и браон боје, док је трбух беличаст до боје рђе, са густим вертикалним пругама на грудима које постају све ређе како се иде ка боковима. Лице је велико и округло, са жутим очима и малим ушним праменовима.
Ритска сова | |
---|---|
Ритска сова у Кувајту | |
Научна класификација | |
Домен: | Eukaryota |
Царство: | Animalia |
Тип: | Chordata |
Класа: | Aves |
Ред: | Strigiformes |
Породица: | Strigidae |
Род: | Asio |
Врста: | A. flammeus |
Биномно име | |
Asio flammeus (Pontoppidan, 1763) | |
Подврсте | |
десет, види текст | |
Синоними | |
|
Ова врста воли отворена ритска и мочварна станишта. Гнезди се и проводи дан на тлу, обично у трсци и у густој трави. Ритска сова је циркумполарна врста и живи на свим континентима осим Антарктика и Аустралије, тако да је широко распрострањена. Упркос томе, због недостатка повољних станишта (великих, неометаних травнатих површина) није толико честа, и у неким државама је, између осталих и у Србији веома ретка, те је и законом заштићена врста.[3]
Храни се махом глодарима и ситним птицама. Не лови само ноћу, него је за разлику од других сова активна и преко дана. На менију јој је најчешће налазе глодари из рода , зечеви, ровчице, кртице, хрчкови, а од птица, које ређе конзумира у односу на глодаре, обична чигра (), карипски галеб (), шљукарице () и птице певачице ().
Оглашава се дозивањем које личи на трубљење, које траје око три секунде и може се описати као „вуу-хуу-хуу-хуу-хуу”. Углавном га испушта мужјак док лети око женке приликом удварања, а може се чути и са земље или одмаралишта. Када је реч о размножавању, формирање парова почиње средином фебруара и траје до средине јуна, након чега долази до парења и женка потом полаже јаја из којих се излежу птићи након месец дана. Младунце храни женка, док мужјак доноси храну и штити гнездо од предатора. Након месец дана, младунци стичу способност летења и полако постају независни од родитеља, излазећи из гнезда рано и асинхроно, с обзиром да се ритска сова гнезди на тлу, па је овај еволуциони развитак омогућио бољу заштиту од предатора који могу пронаћи гнездо и угрозити јаја и младунце.