Саладин
From Wikipedia, the free encyclopedia
Саладин (арап. ; 1138 — 4. март 1193) био је муслимански војсковођа,[1][2] а касније египатски и сиријски султан, оснивач династије Ајубида. Историја га памти као човека који је преотео Јерусалим од крсташа.[3][4][5]
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Саладин | |
---|---|
Датум рођења | 1138. |
Место рођења | Тикрит, Абасидски калифат |
Датум смрти | 4. март 1193.(1193-03-04) (54/55 год.) |
Место смрти | Дамаск, Султанат Ајубиди |
Потомство | Ел Афдал ибн Салах ад Дин, Al-Aziz Uthman, Az-Zahir Ghazi |
Родитељи | Ајуб |
Династија | Ајубиди |
Султан Египта и Сирије | |
Претходник | функција успостављена |
Наследник | Al-Aziz Uthman (Египат) Al-Afdal (Сирија) |
Претходник | Малик Шах Исмаил |
Саладин важи за једног од најпознатијих муслиманских владара и војсковођа, као и за једну од најистакнутијих фигура арапске историје и културе.
Саладин је био Курд, рођен у Тикриту, на тлу данашњег Ирака, а његово право име било је Салах ад-Дин Јусуф. Већ у четрнаестој години придружио се члановима своје породице који су били у служби сиријског владара Нуредина. Између 1164. и 1169. године истакао се у борбама против крсташа у Египту. Схватио је какву има моћ и одлучио да сиријском владару ускрати послушност. Поставши командант сиријске војске и египатски везир, Саладин је ујединио Египат, већи део Сирије и горњу Месопотамију. После смрти сиријског владара 1174. године, прогласио се султаном Сирије и Египта. Успео је да придобије војске оближњих земаља и кренуо у напад на крсташе. Године 1187. почиње кампању против хришћана, револтиран заробљавањем кћерке. Исте године се одиграла битка код Хитина у којој је потпуно поразио и заробио јерусалимског краља Ги Лизињана, сурово поубијао темпларе и хоспиталце, заузео Акру, читаву Палестину. Заузео је, споразумно, Јерусалим, у то време престоницу Јерусалимске краљевине (1099—1291). Покушао је да заузме Тир, али је подигао опсаду јер је град снадбеван са мора. Ипак, 1192. године склопио је својеврсни мировни споразум са енглеским краљем Ричардом I Лављим Срцем; договор је омогућавао крсташима да поново оснују своје краљевину Јерусалим на палестинско-сиријској обали, али је Јерусалим остао муслимански. Саладин је умро у Дамаску 4. марта 1193. године после кратке болести. Имао је педесет пет година.