Само Томашик
From Wikipedia, the free encyclopedia
Само Томашик (слч. ; Јелшавска Тјеплица, 8. фебруар 1813 — Хижње, 10. септембар 1887) је био словачки песник и прозаик који је писао под псеудонимом Козодолски Томашек.
Само Томашик | |
---|---|
Датум рођења | (1813-02-08)8. фебруар 1813. |
Место рођења | Јелшавска Тјеплица, Аустријско царство |
Датум смрти | 10. септембар 1887.(1887-09-10) (74 год.) |
Место смрти | Хижње, Аустроугарска |
Познат је као аутор панславенске и патриотска песме »"“« (1834) која је с измењеним насловом и стиховима била свечана песма СФРЈ (од 1943), химна СФРЈ (од 1977. привремена химна, а од 1988. коначна). Служила је и као химна СР Југославије, и Државне Заједнице Србија и Црна Гора (до 2006). У Словачкој је то патриотска песма, која за Словаке има значај друге химне..
Школовао се у Јелшави и Гемеру, гимназију је похађао у Рожњавама, а студије је касније наставио у Кежмароку, Кракову и Вјелички. Пре него је завршио студије подучавао је двије године у Банревема, али када му се разболио отац вратио се кући, да би након очеве смрти постао евангелички свештеник у Хижњеу.
Матице словенска је 12. фебруара 2023. године у Гемерским Теплицама организовала меморијалну манифестацију из које је настао и кратки документарни филм.[1]