Светско првенство у атлетици на отвореном 1991.
From Wikipedia, the free encyclopedia
Треће Светско првенство у атлетици одржано је у организацији ИААФ у Токију у Јапану од 23. августа до 1. септембра 1991. Првенство је одржано на Олимпијском стадиону. Број дисциплина се није мењао у односу на претходно Првенство у Риму 1987. Одржана су такмичења у 43 дисциплине од чега 24 мушке и 19 женских.
Град домаћина | Токио, Јапан | ||
---|---|---|---|
Време одржавања | 23. август - 1. септембар 1991. | ||
Стадион | Олимпијски стадион у Токију | ||
Број атлетичара | 1491 | ||
Број дисциплина | 43 (24 м + 19 ж) | ||
|
Учествовао је 1.491 такмичар из 162 земље.[1]
И на овом првенству доминирао је Карл Луис. У најбржој трци на 100 m у историји Луис је освојио трећу златну медаљу у овој дисциплини са светским рекордом 9,86 сек. Светски рекорд је поставила и америчка штафета 4 х 100 м са 37,50 сек. у чијем саставу је био и Карл Луис. Поред Карла Луиса треће злато су освојили и Сергеј Бупка у скоку мотком и Грег Фостер у трци 110 м са препонама.
Првенство је обележило финале такмичења у скоку удаљ. Оборен је светски рекорд Боба Бимона од 8,90 стар 23 године. Карл Луис је имао најбољу серију свих времена и у четвртом покушају је уз ветар јачи од дозвољеног (+2,9 м/с) скочио 8,91 м. Резултат је признат, али рекорд није. На овај скок следио је одговор Мајка Пауела који је скоком 8,95 м поставио светски рекорд и нанео први пораз Карл Луису у овој дисциплини после 12 година.
Код жена најбоља је била Немица Катрин Крабе са две освојене златне медаље у тркама на 100 и 200 m и бронзане медаље у штафети 4 х 100 м.
Екипа САД је по броју освојених медаља је по први пут била најуспешнија: освојено је 26 медаља од чега 10 златних, 8 сребрених и 8 бронзаних.
Оборена су три светска рекорда, сви у мушкој конкуренцији (100 м, штафета 4х100 м и скок удаљ), тринаест континенталних, десет националних и осам рекорда светских првенства (у неким дисциплинама по неколико пута).