Себастијан Фетел
From Wikipedia, the free encyclopedia
Себастијан Фетел (њем. ; 3. јул 1987)[2] њемачки је аутомобилиста и бивши возач формуле 1, који је последње возио за Астон Мартин. Четвороструки је свјетски шампион, освојио је шампионат 2010, 2011, 2012 и 2013. године, са Ред булом,[3] док је прије почетка каријере у формули 1 освојио формулу БМВ АДАК, а завршио на другом мјесту у евро серији формуле 3. Означен је од стране тренутних и бивших возача као један од најбољих возача формуле 1 у историји.[4][5][6][7][8][9]
Себастијан Фетел | |
---|---|
Датум рођења | (1987-07-03)3. јул 1987. (36 год.) |
Мјесто рођења | Хепенхајм, Западна Њемачка |
Држављанство | Њемачка |
Висина | 1,76 м[1] |
Маса | 62 кг[1] |
2007 | БМВ Заубер |
2007—2008 | Торо Росо |
2009—2014 | Ред бул |
2015—2020 | Ферари |
2021—2022 | Астон Мартин |
Број трка | 295 (294 стартовао) |
Шампионати | 4 (2010, 2011, 2012, 2013) |
Побједе | 53 |
Подијуми | 122 |
Пол позиција | 57 |
Најбржи кругови | 38 |
Поена у каријери | 3085 |
Прва трка | Велика награда Сједињених Америчких Држава 2007. |
Прва побједа | Велика награда Италије 2008. |
Последња побједа | Велика награда Сингапура 2019. |
Последња трка | Велика награда Абу Дабија 2023. |
Потпис | |
Званични веб-сајт | |
https://sebastianvettel.de/ |
Каријеру у формули 1 почео је као тест возач за БМВ Заубер, дебитовао је на Великој награди Сједињених Држава 2007. године, замијенивши повријеђеног Роберта Кубицу. Касније током сезоне, прешао је у Торо Росо, гдје је остао и наредне године. У септембру 2008. године, остварио је прву пол позицију и прву побједу у каријери, на трци за Велику награду Италије, поставши тако најмлађи возач који је остварио пол позицију у историји и најмлађи побједник неке од трка формуле 1.[10][11] На крају 2008. године прешао је у Ред бул. У својој првој години у Ред булу, Фетел је завршио сезону као најмлађи возач икада који је завршио на другом мјесту. Наредне године, постао је најмлађи свјетски шампион формуле 1; исте године је помогао Ред булу да освоји прву титулу у конкуренцији конструктора. Освојио је још три шампионата заредом, поставши најмлађи двоструки, троструки и четвороструки шампион формуле 1.[12] Титуле освојене 2010 и 2012 одлучене су на последњој трци, 2010. је побиједио испред Фернанда Алонса, док је 2012. поново побиједио Алонса, за три поена. У сезонама 2011 и 2013, Фетел је доминирао и титуле је осигурао рано.
Након што је завршио пети 2014. године, активирао је клаузулу и раскинуо уговор са Ред булом.[13] Недуго након тога, објављено је да је потписао трогодишњи уговор са Фераријем, који је касније продужен до краја 2020. године.[14][15] У првој години у болиду Ферарија — 2015, остварио је три побједе и био најближи изазивач Мерцедесу, завршивши трећи у конкуренцији возача, иза Луиса Хамилтона и Ника Розберга. Године 2016 завршио је четврти, иза двојца Мерцедеса — Розберга и Хамилтона и иза Данијела Рикарда, не успјевши да оствари ниједну побједу ни пол позицију. Године 2017 остварио је пет побједа и био је лидер шампионата већи дио, али је због слабих вожњи у другом дијелу пао на друго мјесто и на Великој награди Мексика, Хамилтон је осигурао титулу. Године 2018, остварио је поново пет побједа и био је лидер у првом дијелу шампионата, али је на крају завршио други, иза Хамилтона, који је титулу поново обезбиједио у Мексику. У сезони 2019, остварио је једну побједу и завршио је на петом мјесту у шампионату. Прије почетка сезоне 2020, која је због пандемије вируса корона била одложена до јула, Ферари је објавио да уговор са Фетелом неће бити продужен након 2020. Сезону 2020 завршио је на 13 мјесту у шампионату, са 33 бода, уз једно треће мјесто, након чега је прешао у тим Астон Мартин за 2021.
Поред бројних рекорда које држи као најмлађи возач, Фетел је тренутно на трећем мјесту на листи возача са највише освојених трка (53), иза Луиса Хамилтона и Михаела Шумахера,[16] на трећем мјесту по броју подијума (121), такође иза Хамилтона и Шумахера,[17] и на четвртом мјесту по броју пол позиција (57), иза Хамилтона, Шумахера и Аиртона Сене.[18]