Семантика
проучавање значења језичких облика (речи, фразе, итд.) / From Wikipedia, the free encyclopedia
По широј дефиницији, семантика (реч потиче од грчког σημαντικός = значајан изведено од семеион, знак) је наука која изучава значење речи.[1] Семантика је контрастна са другим аспектима смисленог израза, посебно синтаксом, конструкцијом сложених знакова из једноставнијих, и прагматиком, практичном употребом знакова од стране агената или заједница у сврху интерпретације појединих околности или контекста. По уобичајеној конвенцији по којој се проучавање или теорија назива именом субјекта који се проучава, семантика такође може да означава теоретско проучавање значења у системима или знаковима. Иако терминологија варира, писци на подручју значења генерално прихватају две врсте значења које израз може садржати: (1) релацију коју знак има са објектима и објектним ситуацијама, стварним или могућим, те (2) релацију коју знак има у односу на друге знакове, посебно врсту менталних знакова који се шваћају као концепти
Већина теоретичара реферира на релацију између знака и његових објеката, који увек укључује неки начин објективне референце, као на његову денотацију. Неки теоретичари реферирају на релацију између знакова који служе у практичној интерпретацији као на његову конотацију, иако постоје многа разилажења у мишљењима и разлике у теоријама у овом случају. Многи теоретичари, потогово у пољу формалне семантике, прагматских и семиотичких традиција, ограничавају примјену семантике на денотативни аспект, користећи друге називе или потпуно игноришући конотативни аспект.
Семантика се разликује од онтологије (науке о егзистенцији) јер више говори о употреби речи него о значењу онога на шта реч упућује. Ово се огледа у аргументу „То је само семантика“, када неко покушава на основу онога што је истинито о речи извести закључак о томе шта је истина о свету. Могуће је идентификовати још неколико значења речи семантика: