Сидни Лумет
From Wikipedia, the free encyclopedia
Сидни Лумет[1] (енгл. , IPA: [2], рођен 25. јуна 1924. у Филаделфији, Пенсилванија, САД — 9. април 2011, Њујорк, САД[3]) је амерички филмски редитељ и продуцент. Са преко 50 филмова које је режирао од 1957. (редитељски деби са Дванаест гневних људи), сматра се једним од најплоднијих америчких филмских редитеља. Најпознатији је по четири филма за које је био номинован за Оскара за режију (12 гневних људи /12 Angry Men, 1957/, Пасје поподне /Dog Day Afternoon, 1975/, ТВ-мрежа /Network, 1976/ и Пресуда /The Verdict, 1982/), али Оскара никада није освојио. „Аутор више врсних остварења, често упадљиво лијево-либералног нагнућа, не успијева увијек задржати њихов висок ниво јер балансира између покушаја задовољавања публике, друштвеног ангажмана и усвајања стилских утицаја европског филма.“[4]
Сидни Лумет | |
---|---|
Пуно име | Сидни Лумет |
Датум рођења | (1924-06-25)25. јун 1924. |
Место рођења | Филаделфија, САД |
Датум смрти | 9. април 2011.(2011-04-09) (86 год.) |
Место смрти | Њујорк, САД |
Према Холивудској енциклопедији Лумет је био један од најплоднијих филмских стваралаца модерне ере, режирајући у просеку више од једног филма годишње од времена свог редитељског дебија 1957. године.[5] Телевизијски канал Тарнер класик мувиз бележи његово „снажно усмеравања глумаца“, „енергично приповедање прича“ и „соцреализам“ у његовим најбољим радовима.[6] Филмски критичар Роџер Иберт га је описао као „једног од најбољих мајстора и најтоплијих хуманитараца међу свим филмским редитељима.“[7] Лумет је био познат и као „глумачки редитељ“, који је током каријере сарађивао са најбољима глумцима свог времена, вероватно више од „било ког другог редитеља.“[8] Шон Конери, који је глумио у пет његових филмова, сматрао га је једним од својих омиљених редитеља, и особом који је имао визију.[9]
Као члан почетне класе њујоршког Глумачког студија,[10] Лумет је започео редитељску каријеру у ванбродвејским продукцијама, а затим је постао високо ефикасан ТВ редитељ. Његов први филм, (1957), био је судска драма усредсређена на напето већање пороте. Лумет је потом своје напоре поделио између политичких и друштвених драмских филмова, као и адаптација књижевних драма и романа, великих стилских прича, њујоршких црних комедија и реалистичних криминалистичких драма, укључујући и . Као резултат режирања Дванаест гневних људи, такође се сматра предводником првог таласа редитеља који су направили успешан прелазак са ТВ-а на филмове.[11]