Силмарилион
From Wikipedia, the free encyclopedia
Силмарилион (енгл. ) је колекција радова Џ. Р. Р. Толкина, коју је након његове смрти приредио и издао његов син Кристофер Толкин 1977. године, уз помоћ Гаја Кеја,[1] који је касније постао познат писац фантастике. „Силмарилион“, заједно са другим Толкиновим делима, формира обимну, али недовршену причу која описује универзум Средње земље, у коме се одвијају приче из „Хобита“ и „Господара прстенова“.[2]
Силмарилион | |
---|---|
Настанак и садржај | |
Ориг. наслов | The Silmarillion |
Аутор | Џ. Р. Р. Толкин |
Земља | Уједињено Краљевство |
Језик | енглески |
Жанр / врста дела | Епска фантастика |
Издавање | |
Издавач | Издавачка кућа Стилос арт |
Датум | На енглеском 1977. На српском 1993. |
Број страница | 466 |
Тип медија | Тврди и меки повез. |
Превод | |
Преводилац | Дубравка Попадић-Грбенаровић |
Класификација | |
? | 978-0-04-823139-0 |
Након успеха „Хобита“, а пре издавања „Господара прстенова“, Толкинови издавачи су захтевали књигу која претходи причи из „Хобита“, па им је Толкин послао рану скицу „Силмарилиона“. Због неразумевања, издавачи су одбацили овај текст пре него што су га до краја прочитали. После тог неуспеха, Толкин је почео да ради на тексту „Дуго очекивана забава“, који је по његовим речима прво поглавље „приче о Хобитима“, а касније и „Господара прстенова“.
„Силмарилион“ је подељен у пет делова. Први део, „Аинулиндале“, говори о стварању Ее, света у коме је смештена Средња земља. „Валаквента“ је други део који даје опис Валара, Мајара и других натприродних елемената Ее. Следећи одељак, „Квента Силмарилион“, према коме је и целокупном делу дат назив, говори о догађајима који су се десили пре и током Првог доба, укључујући и ратове Нолдора против Моргота за повратак светих драгуља Силмарила. Четврти део, „Акалабет“ описује историју и пад острвског краљевства Нуменор и његовог становништва. Овај догађај је смештен у Друго доба Сунца. Последњи део, „О Прстеновима моћи и Трећем добу“, је кратак сажетак историје Трећег доба, закључно са догађајима описаним у „Господару прстенова“.
Пет делова је првобитно писано засебно, али је старији Толкин имао замисао и жељу да буду издати као једна целина.[1] Након његове смрти, Кристофер је сабрао сва очева ранија дела и попунио књигу. У неколико наврата било је потребно смислити потпуно нов материјал, како би се отклониле противречности.