Синајски рукопис
From Wikipedia, the free encyclopedia
Синајски рукопис (лат. ), означаван са или 01 (), је рукопис Старог завета и Новог завета[1]. Синајски рукопис је најранији препис комплетног Новог завета, из средине 4. века. Нови завет написан је на грчком језику, у облику кодекса, на танком пергаменту, димензија 37×34 cm[1].
Од великог је значаја за реконструкцију оригиналног текста Светог писма и историју прављења књига на Западу[2]. Име Синајски кодекс (Codex Sinaiticus) дословно значи Синајска књига[3]. Име је добио по манастиру свете Катарине на Синајској гори, у ком је чуван неколико векова[4].