Синтакса (програмски језици)
From Wikipedia, the free encyclopedia
У рачунарству, синтакса програмског језика представља низ правила која дефинишу комбинацију симбола за које се сматра да дају исправно структуиран документ или фрагмент у траженом програмском језику. Ово се односи на програмске језике, где документ представља изворни код, али и на језике за обележавање, где документ представља податак. Синтакса програмског језика дефинише своју површинску форму.[1] Текстуално базирани програмски језици су базирани на распореду карактера, док су визуелни програмски језици базирани на просторном распореду и вези између симбола (које могу бити текстуалне или графичке природе) апстрактно. За документ који има неисправну синтаксу каже се да има синтаксну грешку.
Синтакса (форма) представља супротност семантици. Код обраде програмских језика, обрада семантике генерално долази након обраде синтаксе, али у неким случајевима је неопходна прво обрада семантике за обраду синтаксе. У комапјлеру, синтаксна анализа обухвата предњи крај, док семантичка анализа обухвата задњи крај (и средњи крај, ако представља карактеристичан део).