Словенски језици
језици словенских народа / From Wikipedia, the free encyclopedia
Словенски језици чине групу језика која, заједно са балтичким језицима, формира балтословенску грану индоевропских језика. Сви словенски језици су потекли од прасловенског језика, данас изумрлог, који се говорио током раног средњег века, за које се претпоставља да потичу од ранијег прабалтословенског језика, повезујући словенске језике са балтичким језицима у балтословенској групи унутар индоевропске породице.
Словенски језици | |
---|---|
Географска распрострањеност | Централна Европа, Југоисточна Европа, Источна Европа и Сибир |
Језичка класификација | Индоевропски језици
|
Прајезик | Прасловенски језик |
Подподела | |
ISO 639-2 / 5 | sla |
Глотолог | slav1255[1] |
Словенски језици у Европи:
Западнословенски Источнословенски Јужнословенски | |
Мапа словенских језика |
Словенски језици су конвенционално (такође на основу екстралингвистичких карактеристика) подељени у три подгрупе: исток, запад и југ, који заједно чине више од 20 језика. Од тога, њих 10 има најмање милион говорника и имају званичан статус националних језика земаља у којима се претежно говоре: руски, белоруски и украјински (источне групе), пољски, чешки и словачки језик (западне групе) и бугарски и македонски (источни дијалекти јужне групе), и српскохрватски и словеначки (западни дијалекти јужне групе). Поред тога, Александр Дуличенко препознаје низ словенских микројезика: изоловане етнолекте и периферне дијалекте устаљенијих словенских језика.[2][3][4]
Тренутна географска дистрибуција матерњих словенских језика укључује Јужну Европу, Централну Европу, Балкан, источну Европу и све од Сибира до Руског далеког истока. Даље, дијаспоре многих словенских народа успоставиле су изоловане мањине говорника својих језика широм света. Процењено је да је број говорника свих словенских језика на прелазу у двадесет први век износио 315 милиона.[5] То је највећа етно-језичка група у Европи.[6][7]