Новобугарски књижевни језик створен је на основу североисточног дијалекта, којему по рођењу припадају главни представници бугарске књижевности 19 века (Љубен Каравелов, Христо Ботев, Иван Вазов, Петко Славејков), али на обликовање савременог књижевног језика у знатној су мери утицали и западни говори (Кузман Шапкарев, Рајко Жинзифов, Димитар Миладинов. Поткрај 19. века појављује се и бугарска славистика (Љубомир Милетић, Бењо Цонев, Александар Теодоров-Балан). Правопис, који се развијао на основу црквенословенске традиције, био је више пута реформисан. Последња реформа од 1945. уклонила је из писма јерове и јонс (ѫ [ɔ̃]), а некадашњи старословенскијат (ѣ) разлучила према изговору на источне бугарске говоре (јакавица) и западне бугарске говоре (екавица) (видети: Јатова граница).
Све до периода непосредно након Другог светског рата, сви бугарски и већина страних лингвиста су говорили о јужнословенском дијалектском континуитету који је обухватао подручје садашње Бугарске, Северне Македоније и делове Северне Грчке као групи бугарских дијалеката.[9][10][11][12][21][14] Насупрот томе, српски извори су их означавали као „јужносрпске” дијалекте.[22][23] Неке локалне конвенције именовања укључују , и тако даље.[24] Кодификатори стандардног бугарског језика, међутим, нису желели да дају никакве могућности за плурицентрични „бугаро-македонски” компромис.[25] Године 1870. Марин Дринов, који је имао пресудну улогу у стандардизацији бугарског језика, одбацио је предлог Партенија Зографског и Кузмана Шапкарева за мешовити источни и западно бугарски/македонски темељ стандардног бугарског језика, наводећи у свом чланку у новинама Македонија: „Такво вештачко склапање писаног језика је нешто немогуће, недостижно и нечувено.”[26][27][28]
Rehm, Georg; Uszkoreit, Hans (2012). „The Bulgarian Language in the European Information Society”. The Bulgarian Language in the Digital Age. White Paper Series. 4. Springer Science+Business Media. стр.50—57. ISBN978-3-642-30167-4. doi:10.1007/978-3-642-30168-1_8.
Митринов, Георги (2011). Южнородопските български говори в Ксантийско и Гюмюрджинско (По данни от Помашко-гръцки речник на Петрос Теохаридис – Солун, 1996). Софија: Фондация ВМРО. ISBN978-954-92064-4-9.
Henzelmann, Martin (2015). Authentizität als treibende Kraft bei der Herausbildung slavischer Mikroliteratursprachen (am Beispiel des Pomakischen und des Schlesischen). Specimina Philologiae Slavicae: 185. München: Biblion Media. стр.65—176. ISBN978-3866885813.
Die Slaven in Griechenland von Max Vasmer. Verlag der Akademie der Wissenschaften, Berlin 1941. Kap. VI: Allgemeines und sprachliche Stellung der Slaven Griechenlands.
Institute of Bulgarian Language (1978). Единството на българския език в миналото и днес (на језику: бугарском). Sofia: Bulgarian Academy of Sciences. стр.4. OCLC6430481.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Институт за български език „Професор Любомир Андрейчин“, Българска Академия на Науките (БАН) (1978). Единството на българския език в миналото и днес. Издателство на Българската Академия на Науките, София.
Marinov, Tchavdar (2013). „In Defense of the Native Tongue: The Standardization of the Macedonian Language and the Bulgarian-Macedonian Linguistic Controversies”. Entangled Histories of the Balkans - Volume One. стр.443. ISBN9789004250765. doi:10.1163/9789004250765_010.
Благой Шклифов, За разширението на диалектната основа на българския книжовен език и неговото обновление. "Македонската" азбука и книжовна норма са нелегитимни, дружество "Огнище", София, 2003 г. . стр. 7-10.
Institute of Bulgarian Language (1978). Единството на българския език в миналото и днес (на језику: бугарском). Sofia: Bulgarian Academy of Sciences. стр.4. OCLC6430481.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Comrie, Bernard; Corbett, Greville G. (1993). The Slavonic Languages. Routledge. ISBN978-0-415-04755-5.
Klagstad Jr., Harold L. (1958), The Phonemic System of Colloquial Standard Bulgarian, American Association of Teachers of Slavic and East European Languages, стр.42—54
Ternes, Elmer; Vladimirova-Buhtz, Tatjana (1999), „Bulgarian”, Handbook of the International Phonetic Association, Cambridge University Press, стр.55—57, ISBN978-0-521-63751-0
Бояджиев и др. (1998) Граматика на съвременния български книжовен език. Том 1. Фонетика
Жобов, Владимир (2004) Звуковете в българския език
Кръстев, Боримир (1992) Граматика за всички
Пашов, Петър (1999) Българска граматика
Vladimir I. Georgiev; ., ур. (1971—2011), Български етимологичен речник[Bulgarian etymological dictionary], I-VII, Българска академия на науките