Сонатни облик
From Wikipedia, the free encyclopedia
Сонатни облик је музички облик који карактерише форму првог става сонатног циклуса. Сонатни облик се може поделити на три целине:
- експозицију, у којој се излажу две музичке теме које једна другој тематски и тонално контрастирају. Међутим, понекад се прва и друга тема могу разликовати само по тоналитету, док је тематски материјал који доносе исти, што се види у делима композитора Јозефа Хајдна. Углавном важи правило да ако је прва тема у дурској лествици, друга је у тоналитету њене доминанте, а уколико је прва тема у молу, друга је у паралелном дуру, али има и изузетака од овог правила, нарочито у делима романтичара.
- развојни део, у коме се разрађује тематски материјал приказан у експозицији, са циљем мешања тема и сукобљавањем или умањивањем њихових међусобних контраста, али и увођење новог тематског материјала, тзв. треће теме или формирање неколико етапа развоја, са коришћењем сложених композиционих техника (контрапунктски рад са материјалом, канон, фугато, стрета).
- репризу, у којој се обе теме опет излажу као у експозицији, али је друга тема сада у истом тоналитету као и прва, чиме се умањује контраст између њих који је постојао током експозиције и развојног дела. Реприза је подложна варирању, односно мањим променама у мелодији, ритму, затим скраћивању неких делова или чак избацивању појединих делова (изостанак моста, скраћење прве теме, одсуство завршне групе).
Ови описи целина су само смерница како би један „школски пример“ сонатног облика требало да изгледа, и варијације на ову форму су уобичајена ствар. Ипак, код сваког сонатног облика се дају уочити две битне карактеристике: постојање две теме које контрастирају једна другој у експозицији, рад са материјалима ових тема у развојном делу и разрешење контраста у репризи. Поред тога се може направити и паралела сонатног облика са троделном песмом .