Спутњик 1
први вештачки Земљин сателит / From Wikipedia, the free encyclopedia
Спутњик 1 (рус. — пратилац или сапутник) је био први вештачки сателит лансиран у орбиту 4. октобар 1957. године у част годишњице Октобарске револуције. Он је лансиран са космодрома који је припадао СССР-у Бајконур у садашњем Казахстану. У космос га је однела ракета Р-7 коју је пројектовао Сергеј Корољов за балистичке ракете. Кретао се по орбити удаљеној 250 km од Земље. Његово лансирање је започело трку у истраживању свемира између СССР-а и САД.
Била је то полирана метална сфера пречника 58 cm (23 in) са четири спољне радио антене за емитовање радио импулса. Радио-аматери су лако могли да открију његов радио сигнал,[2] а орбитална инклинација од 65° и трајање орбите учинили су да му путања лета покрива готово читаву насељену Земљу.
Неочекивани успех сателита убрзао је америчку Спутњичку кризу и покренуо свемирску трку, као део Хладног рата. Лансирање је било почетак нове ере политичког, војног, технолошког и научног развоја.[3][4] Реч „спутњик” је руска реч за сателит када се тумачи у астрономском контексту;[5] њено друго значење је брачни друг или сапутник.[6][7]
Праћење и проучавање Спутњика 1 са Земље пружило је научницима драгоцене информације. Густина горње атмосфере могла се закључити из његовог повлачења по орбити, а ширење његових радио сигнала дало је податке о јоносфери.
Спутњик 1 лансиран је током Међународне геофизичке године са локације бр.1/5, на петом Торетамском полигону, у Казахстанској ССР (сада познатом као космодром Бајконур). Сателит је путовао највећом брзином од око 8 km/s (18.000 mph), што је трајало 96,20 минута да заврши сваку орбиту. Преносио је на 20.005 и 40.002 ,[8] које су надзирали радио оператери широм света. Сигнали су се настављали 21 дан све док се батерије предајника нису испразниле 26. октобра 1957. Спутњик 1 је изгорео 4. јануара 1958. при поновном уласку у Земљину атмосферу, након три месеца, 1440 комплетираних орбита око Земље,[9][10] и пређеној удаљености од око 70×107 km (4,3×108 mi).[11]