Стандардни мандарински језик
From Wikipedia, the free encyclopedia
Стандардни мандарински, такође познат и као стандардни кинески, модерно стандардни мандарински или само мандарински, је службени кинески говорни језик који се користи у континенталној Кини и на Тајвану, и један је од четири службена језика у Сингапуру.
стандардни мандарински | |
---|---|
普通話 / 普通话 Pǔtōnghuà 國語 / 国语 Guóyǔ 標準華語 / 标准华语 Biāozhǔn Huáyǔ 現代標準漢語 / 现代标准汉语 Xiàndài Biāozhǔn Hànyǔ | |
Говори се у | Народна Република Кина Република Кина Сингапур |
Број говорника | 700 милиона (недостаје датум) |
сино-тибетански
| |
Званични статус | |
Службени језик у | Народна Република Кина Република Кина Сингапур |
Регулише | У Н. Р. Кини: Комитет за рад на књижевном и говорном језику[1] У Републици Кини: Национални одбор језика У Сингапуру: Савет за промовисање мандаринског |
Језички кодови | |
ISO 639-3 | – |
Фонологија стандардног мандаринског језика се заснива на мандаринском дијалекту који се говори у Пекингу и делом у бројним кинеским дијалектима који се говори широм северне и југозападне Кине.
Вокабулар је углавном извучен из овог дијалекта. Граматика је стандардизована на основу модерних књижевних дела написаних у домаћем кинеском језику, што у пракси следи исту традицију мандаринског дијалекта са неким изузецима. Као резултат тога, стандардни мандарински језик се најчешће назива мандарински у лаичкој употреби. Међутим, лингвисти користе назив мандарински само када говоре о целом језику.