Сулејман Челебија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Сулејман Челебија (тур. ; 1377—17.02. 1411) је био први син султана Бајазита I (1389—1403) и владар дела Османског царства (1402—1411), током Грађанског рата који уследио након Ангорске битке 1402. године. У истом периоду је подржавао Бранковиће и Вука Лазаревића у борби против деспота Стефана Лазаревића (кнез 1389 — 1402, деспот 1402—1427).
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Кратке чињенице Сулејман Челебија, Датум рођења ...
Сулејман Челебија | |
---|---|
Датум рођења | 1377 |
Место рођења | Османско царство, |
Датум смрти | 17. фебруар 1411.(1411-02-17) (33/34 год.) |
Место смрти | Османско царство, |
Родитељи | Бајазит I |
Затвори
Према наводима савременика, Сулејман је био познат по својој љубави према пићу и разврату[1], а сматра се да је гајио неку врсту наклоности према хришћанству, што су му поједини муслимански саплеменици замерали. Византијски хроничари га карактеришу као храброг војника (Халкокондил), али и као нежног, простодушног, саосећајног и великодушног човека (Дука)[1].