Тадеј Погачар
From Wikipedia, the free encyclopedia
Тадеј Погачар (словен. ;[4] 21. септембар 1998) словеначки је професионални бициклиста који тренутно вози за UCI ворлд тур тим — УАЕ тим емирејтс.[5] Двоструки је побједник Тур де Франса, на којем је такође четири пута освојио класификацију за најбољег младог возача и два пута брдску класификацију. Једном је освојио Ђиро д’Италију, гдје је такође једном освојио и брдску класификацију, док је Вуелта а Еспању једанпут завршио на трећем мјесту и освојио је класификацију за најбољег младог возача. Остварио је шест етапних побједа на Ђиро д’Италији, 11 на Тур де Франсу и три на Вуелта а Еспањи. Три пута је освојио Ђиро ди Ломбардију, по два пута је освојио УАЕ Тур, Тирено—Адријатико, Страде Бјанке и Лијеж—Бастоњ—Лијеж, док је по једном освојио Ронде ван Фландерен, Волта ао Алгарве, Вуелта а Валенсијану, Тур оф Калифорнију, Гран при сајклисте де Монтреал, Вуелта а Андалузију, Амстел голд рејс, Флеш Валон и Вуелта а Каталуњу. Три пута је освојио национално првенство у вожњи на хронометар и једном у друмској вожњи; освојио је бронзану медаљу у друмској вожњи на Олимпијским играма и бронзану медаљу на Свјетском првенству у друмској вожњи. Двапут је освојио свјетски ренкинг и једном награду Вело д’Ор, за бициклисту године. Од 166 етапа које је возио на ворлд тур тркама до 25 године, носио је мајицу за лидера класификације за најбољег младог возача на 119 етапа, по чему је рекордер, док је на Тур де Франсу од 2020. до 2023. носио бијелу мајицу на 71 етапи заредом.[6]
Тадеј Погачар | |||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Пуно име | Тадеј Погачар | ||||||||||
Надимак | Поги[1] | ||||||||||
Датум рођења | (1998-09-21)21. септембар 1998. (25 год.) | ||||||||||
Мјесто рођења | Коменда, Словенија | ||||||||||
Држављанство | Словенија | ||||||||||
Висина | 1,76 [2] | ||||||||||
Маса | 66 kg[2] | ||||||||||
Тренутни тим | УАЕ тим емирејтс | ||||||||||
Дисциплина | друмски | ||||||||||
Улога | возач | ||||||||||
Тип возача | ол араунд | ||||||||||
2017—2018 | Рог Љубљана | ||||||||||
2019— | УАЕ тим емирејтс[3] | ||||||||||
| |||||||||||
| |||||||||||
| |||||||||||
Тирено—Адријатико | 2 (2021, 2022) | ||||||||||
Париз—Ница | 1 (2023) | ||||||||||
Вуелта а Каталуња | 1 (2024) | ||||||||||
Ронде ван Фландерен | 1 (2023) | ||||||||||
Лијеж—Бастоњ—Лијеж | 2 (2021, 2024) | ||||||||||
Ђиро ди Ломбардија | 3 (2021, 2022, 2023) | ||||||||||
Страде Бјанке | 2 (2022, 2024) | ||||||||||
Амстел голд рејс | 1 (2023) | ||||||||||
Флеш Валон | 1 (2023) | ||||||||||
Гран при сајклисте де Монтреал | 1 (2022) | ||||||||||
Национални шампион (друмска трка) | 1 (2023) | ||||||||||
Национални шампион (вожња на хронометар) | 3 (2019, 2020, 2023) | ||||||||||
Тур оф Калифорнија 1 (2019) Волта ао Алгарве 1 (2019) Вуелта а Валенсијана 1 (2020) УАЕ Тур 2 (2021, 2022) Тур оф Словенија 2 (2021, 2022) Вуелта а Андалузија 1 (2023) | |||||||||||
Остало | |||||||||||
UCI свјетски ренкинг | 2 (2021, 2022) | ||||||||||
Вело д’Ор | 1 (2021) | ||||||||||
Награде и медаље
| |||||||||||
Ажурирано: 26. мај 2024. |
Бициклизмом је почео да се бави са девет година, а професионалну каријеру почео је 2019. Исте године, освојио је Волта ао Алгарве и Тур оф Калифорнија, поставши тако најмлађи бициклиста који је освојио неку ворлд тур трку.[7] У финишу сезоне, завршио је Вуелта а Еспању на трећем мјесту, уз три етапне побједе и освојену класификацију за најбољег младог возача.[8] Године 2020. освојио је Вуелта а Валенсијана трку и првенство Словеније у вожњи на хронометар, 10 секунди испред Приможа Роглича.[9] Недељу дана прије хронометра, Роглич је побиједио Погачара за 10 секунди и освојио првенство Словеније у друмској вожњи.[10] У августу је возио Тур де Франс по први пут у каријери, гдје је пред хронометар на етапи 20 заостајао 57 секунди иза Роглича.[11] На хронометру је побиједио минут и 56 секунди испред Роглича[12] и освојио је Тур 59 секунди испред Роглича, поставши први словеначки побједник Тур де Франса и неке гранд тур трке,[13] освојивши такође брдску и класификацију за најбољег младог возача, уз три етапне побједе.[14] Постао је други најмлађи побједник Тура у историји, након Анрија Корнеа 1904. а такође је постао први возач након Едија Меркса, који је на једном Туру освојио три класификације.[15][13]
Године 2021. освојио је УАЕ Тур, Тирено—Адријатико и Лијеж—Бастоњ—Лијеж, након чега је, по други пут заредом, освојио Тур де Франс, брдску и класификацију за најбољег младог возача, уз три етапне побједе. Послије Тур де Франса, освојио је бронзану медаљу на Олимпијским играма, након чега је, у финишу сезоне, освојио Ђиро ди Ломбардију, поставши тако први возач у историји који је у истој сезони освојио Тур де Франс, два монументална класика и медаљу на Олимпијским играма. На крају сезоне, освојио је свјетски ренкинг, са највише освојених бодова током године и добио је награду Вело д’Ор. Године 2022. на почетку сезоне освојио је УАЕ Тур и Страде Бјанке, поставши први побједник Тур де Франса који је освојио Страде Бјанке, након чега је освојио Тирено—Адријатико другу годину заредом. Тур де Франс је завршио на другом мјесту, иза Јонаса Вингегора, уз три етапне побједе и освојену класификацију за најбољег младог возача трећу годину заредом, чиме је изједначио рекорд који су држали Јан Улрих и Анди Шлек. У финишу сезоне, освојио је Гран при сајклисте де Монтреал и Ђиро ди Ломбардију другу годину заредом, чиме је постао први возач који је освојио Ђиро ди Ломбардију двапут на прва два наступа на трци. На почетку 2023. освојио је Париз—Ницу, након чега је Милано—Санремо завршио на четвртом мјесту. У наставку сезоне освојио је Ронде ван Фландерен, Амстел голд рејс и Флеш Валон, а затим је пао на Лијеж—Бастоњ—Лијежу, гдје је покушао да освоји сва три арденска класика у истој сезони. Након што се опоравио, освојио је првенство Словеније у вожњи на хронометар по трећи пут и у друмској вожњи по први пут, а затим је возио Тур де Франс, гдје је завршио на другом мјесту другу годину заредом, иза Вингегора. У финишу сезоне је освојио Ђиро ди Ломбардију по трећи пут заредом. Године 2024. освојио је Страде Бјанке и Лијеж—Бастоњ—Лијеж по други пут, Вуелта а Каталуњу уз четири етапне побједе, а затим је освојио Ђиро д’Италију уз шест етапних побједа и освојену брдску класификацију.
Његова партнерка је Уршка Жигарт, која је такође професионални бициклиста.[16][17]