From Wikipedia, the free encyclopedia
Телеграф (од стгрч. = „далеко“ и = „писати“) представља сваки уређај или систем за преношење порука на даљину помоћу посебног система сигнала.[1] Техника преноса зове се телеграфија.
Најстарији облици телеграфа су се појавиле још у древним царствима, када су коришћени ватрени и димни сигнали.
Крајем 18. века, француски проналазач Клод Шап прави оптички телеграф који је уведен у употребу у Француској 1792. године.[2] Врхунац употребе овај систем телеграфије је доживео током Наполеонових ратова. Систем је престао да се користи 1852. године услед развоја електричне телеграфије.[3]
Године 1837. Семјуел Морзе је извео први успешан експеримент са електромагнетским телеграфом. На електромагнетски телеграф се данас и мисли када се говори телеграф. Као средство за преношење сигнала је коришћена бакарна жица.
У Србији, први електромагнетски телеграф је пуштен у рад 1855, након повезивања са Земуном, одакле су поруке раније преношене поштом или чамцем. Петорица телеграфиста су били постављени у Београду, Алексинцу и Крагујевцу. Прва порука директно из Беча у Београд је стигла 17. (29) марта 1855.[4] Исте године је формирана и посебна пандурска служба за чување телеграфских стубова.
Од 1895. се за пренос сигнала почињу користити радио-таласи, а уређаји се називају радио-телеграфи.
У 20. веку се појављују телепринтери, односно телекс уређаји који телеграфске сигнале аутоматски конвертују у слова на папиру. Још касније се појављују телефото уређаји који уместо порука преносе слику. После њих су дошли телефакс уређаји.
Имејл и други системи за пренос порука преко интернета се такође могу убројати у телеграфске системе.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.