Теслина турбина
From Wikipedia, the free encyclopedia
Теслина турбина је турбина без лопатица, коју је изумео Никола Тесла 1913. године. Уместо лопатица користи дејство граничних слојева између флуида (гасова, течности, пара) и вишеструких врхова глатких дискова. Гранични делови течности делују на дискове због вискозитета (течног трења) и привлачних сила диска и слојева флуида. Пошто ротор нема лопатице нити било какве избочене делове, веома је јак [1].
Турбина има веома мали размак између дискова, не већи од 0,4 мм, а површина је веома глатка. У Теслино време такви материјали за веома танке дискове нису се могли наћи, јер су се под оптерећењем савијали и деформисали, па због тога Теслина турбина није имала комерцијални успех.
Примене Теслине турбине се и данас истражују, а од 2010. постоји чак и структура за ветроелектране [2]. Предност лежи у употреби турбина мале снаге. Теслина жеља је била да користи своју турбину за коришћење геотермалне енергије [3].