Топлотни мотор
From Wikipedia, the free encyclopedia
Топлотни мотор је погонска машина која за производњу рада користи топлотну енергију насталу сагоревањем горива.[1][2] То се остварује тако што се радна супстанца доведе са стања више температуре на стање ниже температуру. Извор топлоте генерише топлотну енергију која радну супстанцу доводи у стање високе температуре. Радна супстанца генерише рад у радном телу мотора док преноси топлоту на хладнији топлотни резервоар док се не достигне стање ниске температуре. Током овог процеса део топлотне енергије се претвара у рад коришћењем својстава радне супстанце. Радна супстанца може бити било који систем топлотног капацитета различитог од нуле, али обично је то гас или течност. Током овог процеса, нешто топлоте се обично губи у околину и не претвара се у рад. Такође, део енергије је неупотребљив због трења и отпора.
Генерално, мотор претвара енергију у механички рад. Топлотни мотори се разликују од других типова мотора по томе што је њихова ефикасност суштински ограничена Карноовом теоремом.[3] Иако ово ограничење ефикасности може бити препрека, предност топлотних мотора је то што се већина облика енергије може лако претворити у топлоту процесима као што су егзотермне реакције (као што је сагоревање), нуклеарна фисија, апсорпција светлости или енергетских честица, трење, дисипација и отпор. Пошто се извор топлоте који снабдева мотор топлотном енергијом може напајати практично било којом врстом енергије, топлотни мотори покривају широк спектар примена.
Топлотни мотори се често мешају са циклусима које они настоје да имплементирају. Обично се термин „мотор“ користи за физички уређај, а „циклус“ за моделе.