Транзистор
From Wikipedia, the free encyclopedia
Транзистор је активни полупроводнички елемент са три извода (два приступа) који се користи као појачање (најзначајнија примена), прекидање струје, у колима за стабилизацију напона, модулацију сигнала и многе друге операције.[1][2]
Назив транзистора је изведеница од две речи ( - преносни, - отпор).
У почетку је називан и кристална триода, по еквивалентној електронској цеви по имену триода.
Транзистори се према начину рада деле у две главне групе: биполарне транзисторе (енг. ) код којих проводност зависи од мањинских носилаца електричног набоја (електронима у или шупљинама у типу) те униполарне транзисторе (енг. ) код којих проводност зависи само од већинских носилаца електричног набоја (електронима у -каналном или шупљинама у -каналном типу).
Под појмом транзистор најчешће се подразумева раније откривени биполарни транзистор, а када се говори о униполарном транзистору редовно се наглашава о којој се врсти униполарног транзистора ради.