Трговина
From Wikipedia, the free encyclopedia
Трговина је процес размене робе и/или услуга. Назив потиче од словенске речи трг. Трговина није једини носилац робног промета, којим се такође баве и сами произвођачи, а донекле и сами потрошачи (потрошачко задругарство). Трговина, као посебна привредна делатност, има задатак да својим посредовањем у промету организује редовну размену између производње и потрошње. Својом активношћу она треба да обезбеди понуду робе и услуга у количинама и асортиману које тржиште тражи, у време када се тражи и по ценама и другим условима које су купци спремни да прихвате.
Крајем 19. и почетком 20. века у литератури су егзистирала два појма трговине.[1] Први појам се везује за енглеске и француске економисте који су полазили од социјално-економских функција трговине, а други за немачку комерцијално-правну школу коју су привлачили правни односно приватно-економски елементи (куповина и продаја робе у циљу постизања добити).
У једном модерном погледу, трговина постоји због специјализације и поделе рада, преовлађујућег облика економске активности у којој се појединци и групе концентришу на мали аспект производње, али користе свој производ у трговини за друге производе и потребе.[2] Трговина постоји између региона, јер различити региони могу имати компаративну предност (опажену или стварну) у производњи неке робе којом се може трговати—укључујући производњу природних ресурса оскудних или ограничених на другим местима. На пример: различите величине региона могу подстаћи масовну производњу. У таквим околностима, трговина по тржишним ценама између локација може имати користи за обе локације. Различити типови трговаца могу се специјализовати за трговину различитим врстама робе; на пример, трговина зачинима и трговина житарицама су историјски биле важне у развоју глобалне међународне економије.
Трговина на мало се састоји од продаје робе или добара са веома фиксне локације[3] (као што је робна кућа, бутик или киоск), на мрежи или поштом, у малим или појединачним партијама за директну потрошњу или употребу од стране купца.[4] Трговина на велико је промет робе која се продаје као роба трговцима на мало, или индустријским, комерцијалним, институционалним или другим професионалним пословним корисницима, или другим велетрговцима и сродним подређеним услугама.
Историјски гледано, отвореност за слободну трговину се значајно повећала у неким областима од 1815. до избијања Првог светског рата 1914. Отвореност трговине је поново порасла током 1920-их, али је пропала (посебно у Европи и Северној Америци) током Велике депресије 1930-их. Отвореност трговине је поново значајно порасла од 1950-их па надаље (иако уз успоравање током нафтне кризе 1970-их). Економисти и економски историчари тврде да је тренутни ниво отворености трговине највиши до сада.[5][6][7]