Тринидад и Тобаго
From Wikipedia, the free encyclopedia
Тринидад и Тобаго (енгл. ), или званично Република Тринидад и Тобаго (енгл. ), је острвска држава у Карибима, северно од Јужне Америке, у Средњој Америци.[7] Смештена је близу североисточне обале Венецуеле, јужно од Гренаде. Границу на мору дели са Барбадосом према североистоку, Гренадом према северозападу, Гвајаном према југоистоку, и Венецуелом према југу и западу.[8][9][10]
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: унос референци. |
Република Тринидад и Тобаго | |
---|---|
Главни град | Порт ов Спејн |
Највећи град | Чагуанас |
Службени језик | енглески[1][2] |
Владавина | |
Облик државе | Унитарна парламентарна уставна република |
— Председник | Паула-Меј Викс |
— Председник Владе | Кит Роули |
— Лидер опозиције | Камила Персад-Бисесар |
— Председник Представничког дома | Брижит Енисет-Џорџ |
— Председник Сената | Кристина Кангало |
— Председник Уставног суда | Ивор Арши |
Историја | |
Независност | Од Уједињеног Краљевства 31. августа 1962.[3][4][5] |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 5.131 km2 (165) |
— вода (%) | занемарљиво |
Становништво | |
— 2016.[6] | 1.353.895 (152) |
— густина | 263,87 ст./km2 |
Економија | |
Валута | Тринидад и Тобаго долар |
— стоти део валуте | |
Остале информације | |
Временска зона | +4 |
Интернет домен | |
Позивни број | +1-868 |
Тринидад и Тобаго заузима површину од 5.131 км² и обухвата два већа острва, Тринидад и Тобаго, и бројна мања. Подељен је на девет региона и смештен је ван појаса урагана.
Острво Тринидад се налазило у саставу Шпанске империје од доласка Кристифора Колумба 1498. до капитулације шпанског гувернера, Хосе Марија Чакона 18. фебруара 1797. када је Велика Британија заузела острво.[11] У овом раздобљу, острво Тобаго је било у поседу Шпанаца, Британаца, Француза, Холанђана и Војводства Курландија. Острва Тринидад и Тобаго су уступљена Великој Британији Амијенским миром 1802. године.[12] Тринидад и Тобаго је добио независност 1962. године, да би 1976. постао република. За разлику од већине држава енглеског говорног подручја на Карибима, индустрија је окосница привреде, првенствено нафтна и петрохемијска.[13]