Туш (купатило)

Туш (фр. ), уређај којим се један водени ток распрскава у више млазница (токова). Користи у купатилима за прање и личну хигијену, као и у терапеутске сврхе. С њим се брже пере, а омогућава и виши ниво личне хигијене. Својом ефикасношћу рационализује и потрошњу воде. Користи у медицини и многим другим дјелатностима.^[1]

Туш

Хладан туш , догађај супротан очекиваном, непријатно изненађење.(фигуративно)^[1]

Етимологија

У француски језик долази од итал. и итал. , а она из лат. , односно, лат. , мисли се на воду. Већина европских језика има сличну етимологију речи сем енгл. где је реч сужена на контекст медицински туше (који је вид специјализованог туширања); реч за туш, енгл. је германског порекла.^[1]

Туширање - античка ваза

Историја

Почетак употребе тушева је у старом Египту и античкој Грчкој што се види на осликаним вазама из тог времена. Тек 18 и 19 вијек значе појаву и примјену туша у данашњем смислу те ријечи.

Туш над кадом

Коришћење туша

Туш је саставни дио купатила.^[2] Може бити фиксан и мобилан (покретан). Претходи му вентил у коме се мјешају топла и хладна вода како би се примјериле осјетљивости тијела. Туш је перфорисани конусни лијевак који се поставља на доводни вод воде. Кроз перфорације истичу убрзани млазеви чија је ефикасност у прању и масажи неупоредиво већа од оне када би се прало под једним млазем директно из водоводне цијеви или у напуњеној кади. Класични тушеви у купатилима имају просјечан проток воде између 12 и 40 литара у минуту. Нови економски тушеви постижу исти притисак са само 5 до 7 литара воде у минути. Постоје и тушеви за прање животиња.^[3]

Референце

1. Клајн И. и Шипка М , Велики речник страних речи и израза, Прометеј, Нови Сад, 2008.г.
2. Разновидность душевой системы
3. Група аутора, Енциклопедија лексикографског завода, Југословенски лексикографски завод, Загреб, 1962.г.