Тјенцин
From Wikipedia, the free encyclopedia
Тјенђин[1] (кин: 天津, Tiānjīn - „царев газ“) је трећи највећи град у Народној Републици Кини после Шангаја и Пекинга. Према процени из 2009. у граду је живело 3.666.320 становника.[2], а у ширем подручју око 11.760.000 (подаци из 2008. године). Налази се на северу Кине, 120 km југоисточно од Пекинга и 50 km од Бохајског мора. Кроз град протиче река Хај. Водећа је лука у северној Кини и други по величини индустријски град у земљи.[3] Битни су и универзитети, Тјенђин и Нанкај.
Тјенђин | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Кина |
Становништво | |
Становништво | |
— 2018. | 12.491.300 |
— густина | 1.047,93 ст./km2 |
Агломерација (2009.) | 15.621.200 |
Географске карактеристике | |
Координате | 39° 08′ 00″ С; 117° 11′ 00″ И |
Површина | 11.920 km2 |
Поштански број | 300000 - 301900 |
Позивни број | 22 |
Регистарска ознака | 津A, B, C, D, F, G, H, J, K, L, M, N, Q, R |
Веб-сајт | |
www.tj.gov.cn |
У погледу градског становништва, Тјенцин је седми по величини град у Кини. По броју становника у административној области, Тјенцин заузима пето место у континенталној Кини.[4] Ограђени град Тјенцин је изграђен 1404. Као уговорна лука од 1860. године, Тјенцин је био главна морска лука и капија за Пекинг. Током Боксерске побуне, град је био седиште Тјенцинске привремене владе. Под династијом Ћинг и Републиком Кином, Тјенцин је постао један од највећих градова у региону.[5] У то време под концесијама су изграђене бројне зграде и виле у европском стилу, од којих су многе данас добро очуване. Након оснивања Народне Републике Кине, Тјенцин је доживео депресију због политике централне владе и земљотреса у Тангшану 1976. године, али се опоравио од 1990-их.[6] Тјенцин је класификован као највећи тип лучког града, мегаград великих лука, због своје велике урбане популације и обима лучког саобраћаја.[7]