Универзитет у Хајделбергу
From Wikipedia, the free encyclopedia
Универзитет у Хајделбергу ( ), званично „Универзитет Рупрехт-Карл“, основан је 1386.[6] На њему су дјеловали неки од најпознатијих мислилаца и научника свих времена: Георг Вилхелм Фридрих Хегел, Ханс Георг Гадамер, Јирген Хабермас, Карл Ото Апел и Хана Арент. Један од његових студената, Карл фон Драјс је 1817. патентирао бицикл. На овом универзитету, хемичари Поселт и Риман су открили да је никотин главни фармаколошки активни састојак дувана. И поред овако значајних достигнућа и високе репутације професора, универзитет је био прва образовна институција која је избацила све студенте и професоре јеврејског поријекла када су нацисти дошли на власт.[7]
Ruprecht-Karls-Universität Heidelberg | |
Мото | Semper Apertus[1] |
---|---|
Мото (на српском) | Увек отворено |
Тип | државни |
Оснивање | 1386 |
Буџет | 765 мил. евра(2018)[2] |
Канцелар | Holger Schroeter |
Председник | Бернхард Ајтел |
Ректор | Бернхард Ајтел ( ) |
Број запослених | 8.397[3] |
Наставно особље | 4.196 |
Број студената | 28.653 (зимски семестар 2019/20)[4][5] |
Локација | Хајделберг, Немачка |
Боје | |
Афилијације | German Universities Exellence Initiative, LERU, Coumbra Group, U15, EUA |
Веб-сајт | www.uni-heidelberg.de |
На Универзитету се данас налазе многобројне научне институције: Европска молекуларно-биолошка лабораторија, Европска молекуларно-биолошка организација, Немачки центар за истраживање рака, Институти Макса Планка за медицинска истраживања, астрономију, нуклеарну физику и компаративно јавно и међународно право. Кроз Универзитет су прошли бројни Нобеловци: Роберт Вилхелм Бунсен, Ото Мејерхоф, Волфганг Кетерле, Георг Витиг и Карл Бош. Према подацима из 2017, 29 добитника Нобелове награде је повезано са овим универзитетом.[8] Ту су студирали и неки од првих Срба послатих на школовање у западну Европу, као: Коста Цукић, Јован Ристић, Јеврем Грујић, Љубомир Каљевић, Сима Тројановић, Владимир Јакшић, Љубомир Ненадовић, Светозар Марковић, Димитрије Матић, Аћим Чумић, Стојан Вељковић и касније Татомир Анђелић. На Универзитету у Хајделбергу студирао је и Петар Петровић, син краља Николе.
Хајделберг је био кообразовна установа од 1899. Универзитет се састоји од дванаест факултета и нуди програме студија на додипломским, постдипломским и постдокторским студијама у око 100 дисциплина.[9] Хајделберг се састоји од три велика кампуса: хуманистичке науке се претежно налазе у старом граду Хајделберга, природне науке и медицина у четврти Нојхајмер Фелд и друштвене науке у предграђу Бергхајм. Језик наставе је обично немачки, док се знатан број дипломских диплома нуди на енглеском, као и неке на француском.[10][11]
Савремена научна психијатрија, психофармакологија, психијатријска генетика,[12] физика животне средине,[13] и савремена социологија[14] уведене су као научне дисциплине на факултету у Хеиделбергу. На овом универзитету се годишње комплетира приближно 1.000 доктората, при чему више од једне трећине докторанада долази из иностранства.[15][16] Међународни студенти из око 130 земаља чине више од 20 одсто укупног студентског тела.[17] Хајделберг је део немачке иницијативе универзитета изузетности, припадник је асоцијације У15, као и један од оснивача Лиге европских истраживачких универзитета и групе . Универзитет у Хеиделбергу заузима водеће позиције на ранг листама и ужива високу академску репутацију.[18]