Уран
седма планета у Сунчевом систему / From Wikipedia, the free encyclopedia
Уран је седма планета од Сунца, трећа највећа и четврта најмасивнија планета у Сунчевом систему. Добио је име по старогрчком божанству неба Урану, оцу Хрона (Сатурна) и деди Зевса (Јупитера).[9] Уран је прва планета откривена у модерним временима. Иако је видљив голим оком као и остале раније откривене планете, посматрачи га нису признавали за планету због његове слабе видљивости.[10] Вилхелм Хершел је објавио његово откриће 13. марта 1781, проширивши познате границе Сунчевог система по први пут у новијој историји. Уран је такође прва планета откривена телескопом.
Уран | |
---|---|
Уран | |
Откриће | |
Открио | Вилхелм Хершел |
Датум открића | 13. март 1781. |
Орбиталне карактеристике | |
Афел | 3,003.62[1] × 106 |
Перихел | 2.741,30[1] × 106 |
Велика полуоса | 2.872,46 × 106 km 19,19126393 АЈ[1] × 106 |
Екцентрицитет | 0,04716771[1] |
Сидерички период | 30.685,4[1][2][3] дана |
Средња орбитална брзина | 6,81[1][4] |
Максимална орбитална брзина | 7,11[1] |
Минимална орбитална брзина | 6,49[1] |
Инклинација | 0,76986[1] |
Лонгитуда узлазног чвора | 74,22988[1] |
Сидерички период ротације | -17,24[1] сати |
Трајање дана | 17,24[1] сати |
Природни сателит | 27[1] |
Физичке карактеристике | |
Средњи полупречник | 25.362[1] |
Екваторијални полупречник | 25.559[1][5] |
Поларни полупречник | 24.973[1] |
Елиптицитет | 0,02293[1] |
Маса | 86.832[1][6] × 1024 |
Запремина | 6.833[1] × 1010 3 |
Густина | 1.270[1] |
Друга космичка брзина | 21,3[1] |
Албедо | 0,300 (Бонд) 0,51 (геом.)[1] |
Привидна магнитуда | -7,19[1] |
Соларна озраченост | 3,71[1] |
Tемпература црног тела | 58,2[1] K |
Момент инерције | 0,225[1][7] |
Удаљеност | 2719,99[1] × 106 |
Максимална удаљеност | 3157,3[1][8] × 106 |
Минимална удаљеност | 2581,9[1] × 106 |
Ректасцензија Северног пола | 257,43[1] |
Деклинација Северног пола | -15,10[1] |
Атмосфера |
Уран и Нептун имају другачији унутрашњи и атмосферски састав од већих гасовитих дивова Јупитера и Сатурна. Због тога их астрономи понекад сврставају у посебну категорију „ледени дивови“. Уранова атмосфера, иако је попут Јупитерове и Сатурнове састављена претежно од водоника и хелијума, садржи и велике проценте воденог, амонијачног и метанског леда, уз уобичајене трагове угљоводоника.[11] Атмосфера Урана је најхладнија планетарна атмосфера у Сунчевом систему, уз најнижу температуру од 49 (−224 °C). Атмосфера има сложену слојевиту структуру, са водом за коју се мисли да чини најниже облаке, а за метан се мисли да чини највише слојеве облака.[12]
Као и остале планете-џинови, и Уран има систем прстенова (до сада откривено 13), магнетосферу и 27 сателита. Уранов систем има јединствену конфигурацију међу планетама Сунчевог система, пошто је његова оса ротације положена на бок, скоро у раван његове револуције око Сунца; његов јужни и северни пол леже тамо где је већини планета екватор. Слике са Војаџера 2 су приказале Уран као незанимљиву планету без облака или олуја које су имале друге планете-џинови. Међутим, посматрачи са Земље су недавних година приметили знаке сезонских промена и појачане активности ветра, када се Уран приближи својој равнодневници.