Устав Србије из 1835.
Сретењски устав, први Кнежевине Србије / From Wikipedia, the free encyclopedia
Устав Књажества Сербије (слсрп. ), познат и као Сретењски устав, први је устав у Књажеству Србији који је донет у Крагујевцу 1835. године. Устав је саставио Димитрије Давидовић. Уставом је извршена подела власти на законодавну, извршну и судску, што се и данас сматра стандардом демократије и уставности. Власт чине кнез, државни совјет и народна скупштина. У данашње време, ова подела одговарала би председнику, влади и народној скупштини. Уставом је одређено да кнез и државни совјет деле извршну власт. Прокламована су права и слободе грађана, као што су: неприкосновеност личности, независност судства и право на законито суђење, слобода кретања и настањивања, неповредивост стана, право на избор занимања, равноправност грађана, без обзира на веру и националност. Уставом су укинути ропство и феудални односи.
Устав Србије из 1835. ("Сретењски устав") | |
---|---|
Насловна страна Сретењског устава | |
Тип | Устав |
Потписан | 15. фебруар 1835. год.; пре 189 година (1835-02-15) |
Ефекти | Власт је подељена на законодавну, извршну и судску |
Истек | 55 дана након доношења |
Језици | Славеносрпски |
Иако је донет од Велике народне скупштине и заклетвом потврђен од кнеза Милоша Обреновића устав је суспендован након свега 55 дана под притиском великих феудалних сила (Турске, Русије и Аустрије). Данас се оригинал једног од највреднијих правних аката из новог века (1453–1918) на Балкану, који повезао и укоричио Глигорије Возаровић, чува у Архиву Србије. Данас се у Србији 15. и 16. фебруар прослављају као Дан државности.