Фидија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Фидија (грч. ; око 490-430. п. н. е.) је био један од најзначајнијих скулптора старе Грчке класичног периода.[1][2] Мало се зна о његовом животу. Постоје различити наводи о његовом школовању и начину смрти. Фидијин стил доминирао је до краја петог века пре нове ере. Његова Зевсова статуа у Олимпији била је једна од седам светских чуда старог века. Фидија је такође дизајнирао статуе богиње Атене на атинском Акропољу, односно Атене Партенос унутар Партенона, и Атене Промахос, колосалне бронзе која је стајала између ње и Пропилеја,[3] монументалне капије која је служила као улаз у Акропољ у Атини. Фидија је био син Хармида из Атине.[4] Стари Грци су веровали да су његови господари Хегија[5] и Агелада.[6]
Плутарх у свом делу “Живот Перикла” пише о бројним уметничким активностима које су се одвијале у том периоду. Ту се спомиње Фидија као Периклов лични саветник. Фидија је ставио свој портрет поред Перикловог на штит његове скулптуре Атине Партенос (девице). Фидијне скулптуре краси ведра снага, самопоуздана сила и крепкост. Он сјајно ваја мушку фигуру али његов највећи допринос су женске фигуре. Приказивао их је у танким хаљинама које прекривају тело али тако да га пластично ојачавају, и више откривају него скривају. Ефекат је постигнут приказивањем тканине као да је мокра. Фидијне жене су смирене, достојанствене, без сензуалности, здраве, величанствене и једноставне. Правио је нацрте за партеноски фриз и скулптуре Партенона урасле у подлогу. Иако се Фидија често наводи као аутор скулптура на Партенону, не постоје докази за то. Антички писци га славе због његових радова у бронзи и хризелфантској техници. Плутарх наводи да је надгледао велике Периклове радове на Акропољу, али мермерне статуе су вероватно настале тек после његове смрти. Највероватније је скулптурална декорација Партенона дело Фидијних ученика, Алкаменеса и Агорацритуса и других.
Најраније од великих Фидијних дела је посвећено Маратону. У Делфима је подигнута велика група од бронзе у којој су се налазиле фигуре Аполона и Атине и више атичких хероја. На акропољу изнад Атине израдио је велику скулптуру Атине Промахос, као и статуу Афродите од слоноваче и злата. Стари Грци су издвајали два Фидијна дела изнад осталих: колосалне скулптуре од дрвета, слоноваче и злата Зевса из Олимпије и Атине Партенос, оба из средине петог века. Нажалост, изгубљени су сви трагови од Зевса, осим малих приказа на новчићима из Елиса, који нам дају само општу информацију о пози. Бог је седео на богато декорисаном трону. Тело му је било од слоноваче, а одора од злата. Статуа Атине Партенос је такође неповратно изгубљена, а сачуване две мале мермерне копије из римског периода, пронађене у Атини, невеште израде али дефинитивно по узору на оригинал.
Конкретна знања о Фидији су веома ограничена. У музејима постоји мноштво скулптура које очигледно припадају истој школи, али су то све копије из римског периода и нису поуздане што се тиче стила. Поузданији пример је торзо Атине у École des Beaux Arts у Паризу, чија пажљива израда омогућава да замислимо Фидијин оригинал. Антички критичари су веома ценили Фидијин стил. Наглашавали су етос или моралну узвишеност његових радова, који се често пореде са каснијом школом патоса. Деметрије назива његове радове узвишеним, али прецизним. Године 1958. археолози су пронашли радионицу у Олимпији где је настао Фидијин Зевс. Пронађени су остаци слоноваче, калупи и алат, као и део врча за пијење на коме је писало „Ја припадам Фидији“.