Француска револуција
From Wikipedia, the free encyclopedia
Француска револуција је период далекосежних друштвених и политичких преокрета у Француској, њеним колонијама и Европи крајем 18. века. Период обично обухвата период између стварања Скупштине сталежа 5. маја 1789. и најкасније државног удара Наполеона Бонапарте 9. новембра 1799. Овај период у француској историји окончан је заменом апсолутне монархије са низом мање или више дефинисаних режима, укључујући Прву републику нешто више од три године након освајања Бастиље.[1][2][3]
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Деео Атлантске револуције | |
Изворно име | Révolution française |
---|---|
Трајање | 5. мај 1789 – 9. новембар 1799. |
Локација | Краљевина Француска |
Исход |
|
Француска револуција је завештала потпуно нове политичке форме, посебно кроз Декларацију о правима човека и грађанина из 1789. године која је прокламовала једнакост грађана пред законом, основне слободе и суверенитет нације, и конституисала се око држава. „Национални мит“, његове вредности и институције револуције и данас доминирају француским политичким животом. Револуција је довела до сузбијања друштва поредака (феудализам, привилегије...), веће поделе земљишне својине, ограничавања вршења политичке моћи, ребаланса односа између Цркве и државе и редефинисања породичних структура.
Овај период обележен је великим насиљем, посебно током терора, у оквиру покушаја контрареволуције из Вандејског рата, током којег је убијено неколико стотина хиљада људи, током федералистичких побуна или у контексту борби између ривала револуционарних фракција, што је резултирало узастопним смрћу главних револуционарних личности. Ратови Француске револуције, који су захватили велики део континенталне Европе, ширили су револуционарне идеје и допринели укидању друштвених поредака у западној Европи, у „сестринским републикама” а потом и широм Европе.[4]
Француска револуција „разликује се од других револуција по својим универзалистичким захтевима по томе што је намењена да користи целом човечанству“.[5] Од њеног почетка, њени присталице су прокламовале универзални значај идеја француске револуције, а њени противници наглашавали величину њених последица.[6] Револуција је остала предмет дебате, као и контроверзна референца током два века која су је уследила, у Француској и широм света. То је створило непосредне и трајне поделе између присталица револуционарних идеја и бранилаца старог поретка, као и између антиклерикала и Католичке цркве. Већина историчара га сматра једним од главних догађаја у светској историји.[7]
Означава почетак периода велике институционалне нестабилности у Француској и Европи током којег се три уставне монархије, две ефемерне републике и две империје смењују једна другу, све до коначног доласка Републике током 1870-их. Савремена историја је обележена наслеђем Француске револуције када је већина револуционарних покрета то видела као претходник. Његове велике фразе и културни симболи постали су заставе других великих преокрета у модерној историји, укључујући Руску револуцију више од једног века касније.[8]