Фјорд
дугачак, уски улаз у океан створен у долини исклесаној глацијалном активношћу / From Wikipedia, the free encyclopedia
Фјордови су потопљене долине некадашњих ледника.[1][2] Стрмих су страна, уски и веома дубоки. Нпр. познати Согне фјорд у Норвешкој дугачак је 180 km и дубок је преко 1.200 , а његове стране су високе до 1.500 . Фјордови се налазе у областима које су у плеистоцену биле захваћене глацијацијом и чији су се ледници завршавали у мору (Аљаска, Канада, Исланд, Чиле, Нови Зеланд) али су најтипичнији за Скандинавију.[3] Процењује се да је норвешка обала дуга 29.000 km (18.000 mi) са својих скоро 1.200 фјордова, али само 2.500 km (1.600 mi) без фјордова.[4][5]